Ферман дојде из Стамбола
Ферман дојде из Стамбола,
бујрунтија из Травника,
да се пишу јањичари,
јањичари, млади Травничани,
па да иду у Сарај’во 5
да фатају два Морића:
Морић Ибру, Морић Пашу.
Ферман дође Диздар-аги,
он сакупи јеничаре,
јеничаре, младе Травничане, 10
право иде у Сарај'во.
Кад он дође у Сарај’во,
у џамију Магрибију,
опколише сву џамију,
опколише, ухватише, 15
ухватише два Морића,
уфатише, савезаше,
б'јеле руке савезаше,
кроз Сарај'во поћераше.
Хабер дође старој мајци 20
да јој воде оба сина,
оба сина савезана.
Стара мајка питу куха,
у руци јој оклагија,
а у другој златан ибрик; 25
оклагију преломила,
златан ибрик побацила.
Лети мајка гола, боса,
босонога брез папуча,
брез јашмака и фереџе, 30
гологлава брез фесића;
низ Коваче салетила,
у Сараче долетила.
Кад јој воде оба сина,
оба сина савезана. 35
Фирган чини, косе чупа:
„Јазук вама, сви сарачи,
сви сарачи и ковачи,
што пустисте два Морића?”
Кад то чуше сви сарачи, 40
сви сарачи и халачи,
и халачи и ковачи,
сви ћефенке претворише,
златне сабље опасаше:
Диздар-агу замолише: 45
„Пусти нама два Морића,
на поклон ти сви Сарачи,
сви Сарачи и Халачи,
и Халачи и Ковачи,
на Гласинцу танка кула, 50
покрај Босне два ћифлука."
Проговара Диздар-ага:
„Хајде кући, стара мајко,
пусћаћу ти оба сина
и брез паре и брез динара. 55
Када пукну до два топа,
пушћаћу ти оба сина.”
Оде кући стара мајка,
кукајући, плакајући.
Он одведе два Морића. 60
Кад су били уз Јековац,
проговара Морић Ибро:
„Ја те молим, Диздар-ага,
ти застави јасачије,
и около нобечије, 65
да ми пјесму запјевамо,
кроз Сарај'во погледамо!”
Говори му Морић Пашо:
„Шта се молиш душманину?”
Запјеваше оба брата, 70
оба брата савезана:
на рукама лисичине,
на ногама букагије.
Запјеваше оба брата:
„Сарајево, широко си, 75
Ат-мејдану, раван ти си,
Латинлуче, халил[1] ти си,
безистану мрачан ти си,
Ташлихану, голем ти си,
Башчаршијо, гани ти си, 80
наша Маро, л'јепа ти си,
доста си нас напојила,
напојила, нахранила,
од душмана заклонила;
земан дође, мријет се мора.” 85
Два Морића доведоше,
град-капију затворише.
Кад је било баш пред акшам,
Проговара Диздар-ага:
„Чујете л' ме, сви џелати, 90
сви џелати, јеничари,
два Морића објесите
и два топа испалите,
пред капију избаците."
Кад то чуше сви џелати, 95
два Морића извадише,
Морић Пашу објесише.
Све то гледа Морић Ибро.
Говори му Диздар-ага:
„Чујеш ли ме, Морић Ибро, 100
је л' ти жао твога брата?"
Говори му Морић Ибро:
„Јест ми жао мога брата,
још жалије старе мајке.
Остаде нам сиротица, 105
сиротица кукајући."
Два Морића објесише
и два топа испалише,
прид капију избацише,
град-капију затворише. 110
Оде јека по Сарај'ву,
хабер дође старој мајци
да пукоше оба топа.
Лети мајка гола, боса,
босонога брез папуча, 115
гологлава брез фесића,
на град-капију долетила.
Кад угледа оба сина:
на ногама букагије,
на рукама лисичине, 120
око врата свилен гајтан —
живој мајци срце пукло.
