Фајка се одмеће у хајдуке
0001 Л’јепа ти је бањалучка Фајка,
0002 Ал је њоме залуду љепота,
0003 Јер је паша Бањалучанине
0004 Намислио љубити дјевојку.
0005 Фајка се је сакривала млада,
0006 А њој паша б’јелу књигу пише:
0007 »Почуј мене, бањалучка Фајко!
0008 Ако сама дошетати не ћеш,
0009 Дванаест ћу послати аскера,
0010 Везат ће ти руке обадвије
0011 И везану мени те довести.«
0012 Када Фајка б’јелу књигу прими,
0013 Она сама собом говорила:
0014 »Прије бих се у воду бацила,
0015 Ол на ватри жива изгорјела,
0016 Нег у кулу паши затворила
0017 Са његових тридест јенђибула.«
0018 Мислила се и мислила млада,
0019 Куд би с Бањалуке побјегнула.
0020 Све мислила, на једну смислила:
0021 Кад се мрка ноћца ухитила,
0022 Побјегла је у гору зелену:
0023 Дјевојка се у хајдуке дала,
0024 А с Михатом од горе хајдуком.
0025 Често Бањалуку походила,
0026 Робила је овце и волове,
0027 Турске коње, краве музенице.
0028 Више паши тужбе додијале,
0029 Тврду паша поставио стражу:
0030 Једну стави у гору зелену,
0031 Другу стави на воду студену:
0032 Тко ухити хајдука дјевојку,
0033 Силно паша обећива благо.
0034 То обазна бањалучка Фајка,
0035 Нејде више шехер Луци Бањој.
0036 То је дуго вр’јеме постојало,
0037 Једном рече хајдуку Михату:
0038 »Ој Михате, од горе соколе!
0039 Ја ћу на ме облачит од’јело,
0040 Како да сам млада чобаница,
0041 Поћи хоћу шехер Луци Бањој,
0042 Опходити тамо и овамо:
0043 Је ли стража и чека ли мене.«
0044 Како рекла, тако учинила:
0045 Здраво прошла зелену горицу;
0046 Здраво дошла на воде студене,
0047 На води је стража ухитила
0048 И воде је паши бањалучком.
0049 Кад је паша очима видио,
0050 Ончас младу познао дјевојку,
0051 Па овако њоме говорио:
0052 »Добро дошла, хајдуче дјевојко!
0053 Вријеме је да погинеш дошло.
0054 Ако ти је до живота стало,
0055 Ја те младу погубити не ћу:
0056 Кажи мени за дружину твоју
0057 И тко се је с тобом одметнуо,
0058 Па ми краде по гори зеленој.«
0059 Мучи Фајка, не говори ништа,
0060 Тако ’е пита три-четири пута.
0061 Кад то види паша бањалучки,
0062 Тешким ју је гвожђем заковао
0063 И бацио у тамницу тамну:
0064 При камен ју гвожђе приковали.
0065 А кад петак турски светак дође,
0066 Шета паша на тамницу к њоме,
0067 Опет младој говори дјевојци:
0068 »Ти прокажи за хајдуке мени,
0069 И тко се је с тобом одметнуо,
0070 Кад сте коју крађу учинили?
0071 Ако мени казивати не ћеш,
0072 Кад нам петак први светак дође,
0073 Тешке ћу те на муке бацати
0074 Усред шехер наше Луке Бање,
0075 Гдје гледају Турци и каури.
0076 Мучи Фајка, ништа не говори.
0077 Паша пође, затвори тамницу.
0078 Онуд прође Туле циганине,
0079 На пенџер је главу наслонио,
0080 У тамницу тамну погледао.
0081 А када је дјевојку видио,
0082 Циганин је њоме говорио:
0083 »Паши св’јетлу што си сакривила,
0084 Кад те стави у тамну тамницу?«
0085 Њему млада говори дјевојка:
0086 »Не питај ме, што сам у тамници,
0087 Нег ми кажи: тко си и откле си?«
0088 Одговара Туле циганине:
0089 »Ево ћу ти казати праведно,
0090 С близа н’јесам, из далека јесам.
0091 Ја сам главом Туле циганине;
0092 Ако ти је штогод од потребе,
0093 Да бих тебе послужити мого,
0094 Све ми кажи, како брату твоме.«
0095 Говори му бањалучка Фајка:
0096 »Чула јесам од мојих старијех,
0097 У цигану никад вјере није,
0098 А у теби не знам, има ли је.«
0099 Али њоме Туле одговара:
0100 »Вјера тврда, како студен камен,
0101 Камен би се прије распукнуо,
0102 Него ли би тврда вјера моја!«
0103 Говори му бањалучка Фајка:
0104 »Почекај ме, Туле циганине!«
0105 Од кошуље вела откинула,
0106 А на руци рану направила
0107 На крпи је крвљу написала:
0108 »Ој Михате, од горе соколе!
0109 Ево ти ме у тамници тамној,
0110 Хоће паша Бањалучанине,
0111 Да хајдука за дружину кажем.
0112 На ватри бих прије изгорјела,
0113 Него за вас њему повидјела.
0114 Он ће мене на муке бацати
0115 А у петак, који први дође.«
0116 Фајка руке баци у њедарце
0117 И извади звишка сребрнога,
0118 Па га дава Тули циганину,
0119 Дјевојка му млада говорила:
0120 »Право пођи у Ивањ-планину!
0121 Када будеш на поглед планини,
0122 Ти зазвижди у звиждак сребрни.
0123 Који јунак дође према теби,
0124 Ово њему ти подај у руке!«
0125 Кад то прими Туле циганине,
0126 Да је стати те гледати било,
0127 Како трчи кано ловско куче.
0128 Здраво дође у Ивањ-планину
0129 И зазвижди звишком сребрнијем.
0130 Пред њег дође хајдуче Михате,
0131 Њему дава Туле циганине.
0132 Кад видио Михате хајдуче
0133 А дјевојци што се догодило,
0134 По кољену руком се удрио,
0135 Како се је лако ударио,
0136 Пукла му је свита на кољену.
0137 Говори му Туле циганине:
0138 »Ако сам ти штогод од потребе,
0139 Ја ћу ево путовати с тобом!«
0140 Када види хајдуче Михате,
0141 Одабере тридес’ добрих друга,
0142 Па се с њима здраво отправио,
0143 Собом води Тула циганина.
0144 Иду гором тамо и овамо.
0145 Кад се мркла ноћца ухитила,
0146 Они сиђу равно к Бањалуци.
0147 Та је ноћца прије петка била.
0148 На тамници постављена стража,
0149 Пославили тридесет аскера.
0150 Први иде Туле циганине.
0151 Кад циганин до тамнице дође,
0152 На њега су напали аскери,
0153 Ал прискочи хајдуче Михате
0154 Са његових тридесет хајдука.
0155 Што би руком о руку удрио,
0156 Тридесет су посјекли аскера.
0157 Да ти ’е видјет Тулу циганина:
0158 Отворио од тамнице врата,
0159 Па уљезе први у тамницу,
0160 Па прелама гвожде са дјевојке,
0161 И из Бањалуке побјегнули
0162 На срамоту паше бањалучког.
