Фата шеће по зеленој башчи,
гледала је са чардака мајка
па је својој Фати говорила:
— Бјежи, Фато, ето пашалија!
Паша шаље своје пашалије, 5
јер си паши прстен повратила
све због твога из махале момка,
па ће тебе паша погубити!
Истом они у ријечи били,
ал’ ето ти до три пашалије. 10
Не шћедоше Фату погубити,
већ јој младој руке савезаше,
под чадор је паши однесоше.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 674.
