Фалила се Алибеговица
на сијелу међу кадунама:
— Како мене мој Алибег љуби!
Куд год хода, за руку ме вода
гдје год сједне, крај себе ме метне. 5
Кад ја спавам на горњем чардаку,
мој Алибег на прстима хода
па он кара по двору робиње:
— Не лупајте шимшир кашикама,
не звечите златним саханима 10
да се моје злато не пробуди!
Кад ме буди, у лице ме љуби:
— Устај срце, грануло је сунце!
Донио сам студене водице
и набрао румене ружице. 15
Умивај се студеном водицом,
лице тари руменом ружицом
и облачи свилену ђејсију,
на се мећи бисер и дукате
па ти хајде у зелену башчу 20
и слушај ми пјесме булбулове.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 328.
