[Фала богу, фала јединому!]
Фала богу, фала јединому!
Бога моли млада Андријана:
„Дај ми, боже, вијор из планине,
а из вијор јед’н прамен м’глу,
да зат’мни Маркове ливаде, 5
да утерам стадо у ливаде!“
Што молила, бога домолила,
бог ву даде вијор из планине,
и из вијор јед’н прамен м’глу,
зат’мнија Маркове ливаде, 10
утерала стадо у ливаде.
Ал’ гу спази Краљевићу Марко.
Отера ву стадо из ливаде,
узеде ву овна свил’ног руна,
а на овна звоно од иљадо, 15
и у звоно мермерно каменче.
Ал’ говори млада Андријана:
„Чујеш ли ме, Краљевићу Марко,
ти ми неси ништа учинија.
Ја си имам овцу свил’ног руна, 20
ојагњиће овна свил’ног руна;
ја си имам брата кујунџију,
сковаће ми звоно од иљадо,
и у звоно мермерно каменче."
