Фала богу, фала јединоме,
се родило једно мушко чедо,
га родила Мара удовица,
на сред чело њему слунце греје,
с леве стране сјајна месечина, 5
с десне стране сјајноносна дзвезда.
Лепа мајка дете избањала,
га повила свилени пелени,
га завила срмено повоје,
га турила срмено колевке, 10
га покрила са црвену чоју,
наранила са бело симиче,
га појила со то благо вино,
лепа мајка дете умирује:
„Нуна, нуна, мој луди Јоване, 15
да би мајки царство преузеја!"
