Фала Богу, фала јѳдиноме (237)

Извор: Викизворник


[Фала Богу, фала јѳдиноме]

Фала Богу, фала јединоме!
Три године киша не врнула,
луда деца за леба плакала,
стари старци за вино плакали.
Па говори преблага Марија. 5
„Чујеш ли ме, громовник Илијо?
Иди, справи те крилате коње,
те да пустиш велике громове —
и да пустиш ону врућу муњу,
а уз муње онај силни тресак, 10
те да падне превелика киша,
да покваси ту веселу земљу."
Тад изведе те крилате коње,
па коњима он копите кроји.
Света Петка плоче им удара. 15
Па говори светитељ Илија:
„Чујеш ли ме, блажена Маријо!
Да ми пошљеш Саву сестричића:
нека иде код то тихо море.
Јер с' у мору до дванајес хале, 20
не пушћају из мора д' изађе,
да изађе онај црни облак."
Одговара блажена Марија:
„Како ћу ти ја Саву послати,
кад је Сава јединац у мајке?" 25
Говори јој светитељ Илија:
„Ћаре није! треба да га пошљеш,
јер ми сада он врло требује."
Па му посла Саву сестричићу.
А Илија њему проговара: 30
„Чујеш ли ме Саво сестричићу!
Иди узми сабљу димискију,
па ти иди код то ти’о море,
у мору су до дванајес хале.
Ја ћу с неба хале громонисат, 35
те ће мртве на обалу изаћ',
а ти њима отсијечи главе!"
Сава оде код то тихо море,
а Илија пустио громове.
Громониса све дванајес хале, 40
те ’но мртве из море изађоше,
а Сава им одсијече главе.
Ал' најпосле изашла је ажда,
једна ажда са дванајес глава.
Зину уста да прождере Саву. 45
Кад то виде Сава - лудо дете,
врло се је био поплашио,
те из руке сабљу испустио,
а он оде горе под небеса,
те казује светоме Илији: 50
„Чујеш ли ме ти ујко Илијо!
Свима алам’ ја отсекох главе;
ал' најпосле изађе ми ажда,
једна ажда са дванајес глава,
зину уста да мене прогуне. 55
Кад ја видох, ти ујко Илијо,
врло сам се био поплашио,
из руке сам сабљу испустио,
па побегох горе под небеса."
Тад с’ Илија био насмејао 60
и овако њему говорио:
„Иди доље Саво - лудо дете,
ја ћу ажду љуто громонисат,
те ће мртва на обалу изићи,
а ти тада отсечи јој главу." 65
Сава оде код то тихо море,
а Илија пустио громове.
Громониса ону љуту ажду,
те но мртва на обалу изађе,
а Сава јој одсијече главу. 70
Тад из мора облак је изаш'о,
од облака начини се киша,
те покваси ту веселу земљу
и нарани ону луду децу
и напоји оне старе старце. 75



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 237-239.