Фала Богу, фала јединоме (358)

Извор: Викизворник


[Фала Богу, фала јединоме]

Фала Богу, фала јединоме!
Пије вино краље и краљица.
Краљу служи младо азнатарче,
а краљици Ружица девојка.
Туј говори краље господаре: 5
— „Чујеш ли ме краљице госпођо!
Да узнемо Ружу азнатару."
Мука стаде краљици госпођи,
на руци дванаест прстена,
тринајеста бурма позлаћена. 10
Сад ми маши своју десну руку.
Ударила Ружу по образу.
Дванајес јој отворила рана,
образи јој облише се крвл>у;
црни очи на земљу падоше. 15
Мука стаде Ружици девојки.
Писнула је, у Бога се чуло:
— „Авај мене до Бога једнога!
Што сам теби криво учинила?"
Пожали је госпођа краљица: 20
— „Не бој ми се, Ружице девојко!
Даћу теби до два добра коња,
даћу теби до два нова града,
и даћу ти младо азнатарче."
Ал' говори Ружица девојка 25
„Нефала ти, краљице госпођо!
Што ће мени до два добра коња,
к’д не видим млада да и’ јашем?
Што ће мени до два нова града,
к’д не видим да по њима одим? 30
Што ће мени младо азнатарче,
к’д не видим млада да га љубим?"



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ: (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 358-359.