Фала Богу, фала јединоме (202)

Извор: Викизворник


[Фала Богу, фала јединоме]

Фала Богу, фала јединоме!
Зафали се звијѳзда даница,
Да ожени сјајнога месеца,
Да му проси звезду на западу.
Сила свате бѳше сакупила: 5
Сјајне звезде по ведроме небу,
Домаћина Бога свачијега,
Старог свата светога Николу,
Али кума светога Јована,
А девера самог светог Петра, 10
А чауша светога Илију.
Па Илија редом разрѳдио:
Старом свату — светомѳ Николи,
Њему даде друмѳ и бродове,
Али куму — свотомѳ Јовану, 15
Њѳму даде кумство и венчанство,
А дѳверу — самом светом Петру,
Њему даде лето и врућину,
А чаушу — свѳтомѳ Илији,
Њему даде стреле и громовѳ, 20
Да ми стреља по кршу ђавола.



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 202-203.