Фала Богу, фала јединоме!
Два се добра саставила дана:
Ђурђев данак и турски бајраме.
Дигоше се Турци и ришћани,
наместише лака саланџака,
у дворима аге Асан-аге 5
а на грани благога бадема.
Нишау се по реду дружина,
док ред паде Кралевићу Марку.
Одниша се Кралевићу Марко.
Те искрши грану од бадема. 10
Разљути се ага Асан-ага,
стаде клети Марка Кралевића:
„Бог т’ убио Марко Кралевићу!
Што искрши грану од бадема.
Имам љубу соја господскога, 15
ништа друго да ми једе неће,
само једе благога бадема."
Мука стаде Кралевићу Марку,
те отиде у нову чаршију,
па ми дозва веште кујунџије 20
Запоише грану од бадема.
Цвет цветала ка’ што је и прије.
Рађала је више него прије.
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 151-152.
