У јесен (Милета Јакшић)

Извор: Викизворник
У јесен
Писац: Милета Јакшић





        
У ЈЕСЕН

Ружица бела у градини тужној
     У јесен позну самохрано цвета
К’о бледа зрака поврх гроба нема,
     К’о светли санак преминула лета.

Чекала ваљда да славуј запоје —
     Ал место песме ветарац застуди,
Насташе магле и буре јесење
     А вихор један рашчупа јој груди...

Тако се моје срце тебе сети
     И живне спомен на времена стара
Ал још га тада жешћа туга свлада
     Кад види јаву на се разочара...


                                   Ленскій



Извор[уреди]

  • Ленскій, „На развалинама“, Јавор, год. XVIII, бр. 38, 22. септембар 1891. године, стр. 529.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.