У сјају

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
У сјају
Писац: Душан Срезојевић



У сјају


Са новембарског свода, к'о из бајке
Сјајног, ледину плави мана сунца,
Миришљава к'о душа добре мајке.
И, расплакано, пада лист с врхунца.

Небески неки мелем обавија,
С дивном мекотом, ране мојих јада.
На дну, под сјајним кишама, избија
Пупољак један зрачан као Нада.

Сећања, снови, све у мени спава,
У тешкој мрежи скаске једне сјајне.
Осваја душу, као шумор трава,
Водопад једне музике бескрајне.

На срцу моме к'о у невинашца;
Као дадиље, све ми ствари спеше,
И, слаба, нежна, као да ме теше
У неком болу увела брдашца.

Тужно ли ми је? Да; не! Јест и није ...
Плави ми душу вир суза док тече
Из мога срца и ране ми мије
Изворић један тих и благ к'о вече.

Напомене[уреди]

У сјају — Бранково коло, 1911, XVII, 41, 647.

Извори[уреди]

  • ЗЛАТНИ ДАСИ. — Светлост, Крагујевац, 1975, стр. 27


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Срезојевић, умро 1916, пре 105 година.