У срид шехера, у срид Бајне Луке

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


У срид шехера, у срид Бајне Луке

У срид шехера, у срид Бајне Луке,
били двори бега Омер-бега,
у њега је сестра Бисерназа.
Ја каква је, радосна јој мајка,
по шехера Наза примамила, 5
а највећма Карапрохић Ибру.
Томе нико мани не бијаше,
до л' невиста, Омербеговица,
Она куха шекерли баклаву,
на њу меће бошчалук хаљина, 10
па је шаље Карапрохић Ибри,
по Лејлији, лијепој робињи.
Овако је њојзи говорила:
"Носи ово Карапрохић Ибри,
па му реци да му Наза шаље. 15
" Кад Лејлија баклаву донила,
на дућане Карапрохић Ибри,
туде био беже Омер-беже.
То је њему врло тешко било,
већма калпак на очи натишће, 20
па он иде свому билом двору,
па он пита своје вирне љубе:
"Што ће наша калајли тефсија,
на дућану Карапрохић Ибре?"
Говорила Омербеговица: 25
"Питај своје секе Бисерназе."
Подне бише, салле заучише,
сиде Омер авдест узимати,
виш' њег Наза везен пешкир држи,
на њу братац прстом попричује: 30
"Стан' причекај, драга сестро моја,
док ти братац из џамије дође!"
Оде братац у Нову џамију,
Наза оде мајки у чардаке,
па се ваља мајци по крилашцу: 35
"Шта ћу сада, мила мајко моја,
не смим сада брата дочекати,
дочекати из Нове џамије,
на ме братац прстом попричује!"
Стара мајка казаје клањала, 40
стара мајка говорит не може.
Скочила је млада Бисерназа,
отворила сепетли сандуке,
узимала један аршин платна.
Она узе видре позлаћене, 45
она оде на Врбас, на воду.
Врбас воду 'вако заклињала:
"Врбас водо, име племенито,
не носи ме дуго ни широко,
донеси ме до Хотића бента!" 50
Зави очи па у воду скочи.
Она млила да нико не види,
ал' то види Карапрохић Ибро,
са мунаре езан давајући,
па он скочи са биле мунаре, 55
путем лети, а доламу скида,
друштво млиде да је полудио.
Па уплива у Врбас у воду,
тражи Назу по Врбас по води,
нигдје Назе не може пронаћи, 60
нађе Назу под Хотића бентом,
изнесе је води на обалу.
Кад опази Карапрохић Ибро,
да се Наза душом раставила,
цикну Ибро као гуја љута! 65
Трже ноже од мукадем паса,
па удари себе у срдашце!
Како се је лахко ударио,
на ножу је срце извадио:
"Када није моје Бисерназе, 70
нека није ни њезиног Ибре!"

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • У срид шехера, у срид Бајне Луке Нови бехар, 2/1928-29, 3, 34-35. Забиљежио Ибрахим Џафчић.
  • Муниб Маглајлић: Усмена балада Бошњака. Сарајево: "Препород", 1995. (Бошњачка књижевност у 100 књига)., стр. 188-190.