У село свадба, море, голема, аман, девет се браћа женише, викаше сестру, море, у гости, она им абер поручи: „Не могу, браћо, море, да дојдем: 5 мушко ми, мушко ми дете на руке, аман, мушко ми, мушко ми дете, море, на руке, у поље жито нежњено."
Од Леле Петковић и Добриле Илић из Мирошеваца. Песму забележио Љубиша Рајковић.
