У село ми убав двор бејаше,
ал’ у њега никога немаше,
само Јова у двора седеше,
над главу му тамбура висеше.
Узе Јова танану тамбуру, 5
уз тамбуру овак’ попеваше:
„Тамбурице, моја дангубице,
дангубио кој те саградио,
бог убио кој те набавио!
Доста си ме с ’леба на’ранила 10
и с црвено винце напојила,
сас девојке на сокак извела,
с удовице на стаклени пенџер."
