У петак се разболило дјаче,
У суботу болом боловало,
У недиљу рано путовало.
Липо га је оправила мајка:
Свилни покров по јелових дасках, 5
А нуз покров златјену тамбуру,
Нуз тамбуру сузе матарине,
Липо му је мисто избирала,
Липо мисто под жутом наранчом,
Куд пролазе на водицу, диве. 10
У четвертак сина походила,
Походила овак' говорила:
„Драго дите, једини у мајке,
„Јесу л' тежке те јелове даске?
„Или ти је покров отежао, 15
„А нуз покров златјена тамбура,
„Нуз тамбуру сузе материне?“
Проговара ђаче самоуче:
„Нису тежке те јелове даске,
„Нити ми је прокров отежао 20
„Ни нуз покров златјена тамбура,
„Нуз тамбуру сузе материне,
„Већ су мени мајко отежале
„Отежале дивојачке клетве:
„Кад прокуну, до Бога се чује, 25
„Кад уздахну, и Богу је жао.
„Кад заплачу, земљица се тресе,
„Свака суза у земљу пропаде
„Три аршина, да би их небило!
Народни славонски обичаји, сабрани и пописани од Луки Илићу Орјовчанину; У Загребу тискане: код Фрање Суппана, кр. пов. књиготискара и књиготерзца, 1846., стр. 263-264.
