Пред двор Љубу зелена наранча,
У наранчи сиви соко сједи,
Крилма 'руни цвијет од наранче;
Цвијет Дари у скут упадаше.
Ђeвeр снаси тихо говораше: 5
„Снахо моја, румена ружице!
Шта ће теби цвијет од наранче?“
Ал' ћеверу снаха проговара:
„Мој ђевере, мој златни прстене!
У Љуба ми пуно рода кажу – 10
Ја не имам за свије' дарова:
Ако буде рода госпоцкога,
Примиће ми цв'јеће за дарове.“
И снaси је Бог и срећа дала:
У Љуба су рода госпоцкога, 15
Примише јој цв'јеце за дарове.
Српске народне пјесме из околине херцегновске и дубровачке, скупио и за штампу приредио Вељко Радојевић, Издање скупљaчeво Фресно, Кал. 1912., стр. 160-161.
