У добри час од ручка
Да сједемо на ручак у велики добри час, да нам поможе Бог, а намјери најсретњи час, овђе и свуда, сад и вазда, да Бог да! Ђе гођ се састајали,ту се веселили, пили и здрави били, у љубави дугој; вазда се миловали, и један за другога питали, по поштену гласу а образа свијетла, да Бог да!
Референце
[уреди]Извор
[уреди]Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 350-351.