У дворима бега Али-бега,
сви код њега редом воду носе.
Дође реда скоро доведеној;
узе видре и на воду оде.
Далеко је за гором водица! 5
Свекар вели: — Не би нам невјесте.
А свекрва: — И не било нам је!
А заова: — Ногу саломила!
Само дјевер снаху одбранио:
— Далеко је за гором водица, 10
а тешка су видра напуњена.
У то доба скоро доведена,
спусти видре, стаде мести дворе,
метућ’ дворе, пјесму запјевала:
— Свекар бабо на ћабу отишо 15
и дабогда са ћабе не дошо,
а свекрва за дуго живјела,
од недјеље па до понедјељка.
Заовица удала се близу,
троје жуте чизме подерала 20
докле дошла до драгога двора.
Млад се дјевер добро оженио
с мојом секом, лијепом Златијом!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 836.
