У вече
| У вече Писац: Јован Суботић |
Затекло се сунце с мѣсечином,
Састало се момче са дѣвојком.
Она сѣди на зеленој трави,
Он се држи о зеленој грани;
Она сѣди на пртину руби,
Он јe гледи, пa јe час по љуби,
Час по љуби, па час по говори:
Драга моја, ала си ми лѣпа,
Лѣпша си ми од јарког сунашца
И брата му јаснога мѣсеца;
Сву си гору лицем осијала,
А очима поље занијела.
Дѣвојка му тихо одговара:
A мој драги, ала си ми мио,
Дражи си ми од отца и мајке,
И од моја брата сва четири,
И од моја оба ока чарна.
Да заиштеш срдце из нѣдара,
Живо би ти своје срдце дала.
- 23. Јул. 1857.
Извор[уреди]
Јован Суботић. 1858. Дѣла Јована Субботића. Књига I. Пѣсне лирске. Карловци. стр. 58.
|