У Сарај’ву три нова дућана,
а сва три су аге Мустаф-аге:
у једноме продаваше злато,
у другоме пребијело платно,
у трећему сједи Мустаф-ага. 5
Долази му Атлагића Ајка:
— Дај ми, ага, за ђерђефа злата
и бијела за јашмака платна.
Њој ми вели ага Мустаф-ага:
— Хајде, Ајко, у моје дућане! 10
Не могу ти одрезати платна,
ни докучит’ са кангала злата,
узела ме од срца грозница.
Мудра Ајка, ал’ се преварила,
у магазе аги улазила. 15
Скочи ага ко да се помами
и затвори капке на дућану,
љуби Ајку ага Мустаф-ага
од по дана све до ноћи тавне.
А кад ноћца на земљу панула, 20
одведе је свом бијелу двору
и сахију ага отпремио
да се мајка Ајкуни не нада.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 672.
