У Мостару сићани дућани,
по њим сједе млади базарђани.
Сваки ради о своме занату,
сем не ради бећар Ибрахиме,
већ он љуби Мостарке дјевојке 5
и невјесте скоро доведене.
То мостарске аге опазиле
па одоше те паши казаше.
Паша викну делибашу Мују:
— Хајде, Мујо, поведи делије 10
па ухвати бећар Ибрахима!
У млађега поговора нема.
Узе Мујо тридесет делија
па он тражи бећар Ибрахима,
док га нађе у Златину двору, 15
на крилу му лијепа дјевојка,
па је љуби с обадвије стране.
Њему вели делибаша Мујо:
— Хајде, Ибро, паши на дивану!
За то Ибро хаје и не хаје, 20
већ он љуби кићену дјевојку.
Опет вели делибаша Мујо:
— Хајде, Ибро, тебе паша зове!
Кад се видје на невољи Ибро,
он потеже ханџар иза паса, 25
ал’ ево ти тридесет делија,
ухватише, паши одведоше.
Паша пита бећар Ибрахима:
— Је л’ истина, што о теби кажу,
да ти љубиш на силу дјевојке 30
и невјесте скоро доведене?
Проговара бећар Ибрахиме:
— Није, пашо, вјера ти је тврда!
Паша спреми делибашу Мују
да доведе лијепу Златију. 35
Дјевојци је паша говор:о:
— Је ли сила или драга воља,
Њему вели кићена дјевојка:
— Није сила, већ је драга воља.
Да је сила, у гори би била, 40
драга воља, да не може боља!
Онда паша доведе кадију
па му вјенча кићену Златију.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 688-689.
