У Градашцу, у бијелом граду,
Градила се бијела џамија:
Градио је Шефко Сарајлија,
Алем меће Сабит Маглајлија,
Алем мече, алем стајат неће. 5
»Стан’ алеме, мој драги камене,
На три сам те среће намиенио,
На три среће, три добре дјевојке:
Прва срећа — госпођа дјевојка,
Друга срећа — са рухом дјевојка, 10
Трећа срећа — сирота дјевојка.
Нећу, болан, госпође дјевојке,
Она ће се родом понијети
И нити ћу са рухом дјевојку,
Њено рухо — годиницу дана, 15
Него хоћу сироту дјевојку,
Која ће ми вјерна бити љуба«.
