Уценило се Загорче
по дивно, равно Загорје,
по сиву селцку говеду;
купило гајде за девет,
т'нку цевару за десет, 5
куде 'одило, свирило,
све је девојке мамило —
премами Нејку девојку.
Д'н по д'н дојде Гмитровд'н,
’оче Загорче да иде 10
и оче Нејку да води.
Говори Нејка девојка:
„Витице, моје тужице,
редови, моји једови,
кој че ви витом навити, 15
кој че ви редом нареди?”
Из ове песме се види да су везе Тимочана са Загорцима у прошлости биле много чвршће. Овој песми донекле је слична она коју је од Раде Богдановић у Бучуму код Сврљига записао 1971. год. Недељко Богдановић („Различне шаљиве народне песме из Сврљишког краја“, :,Развитак“ бр. 5 од 1971, стр. 68). Пева се као песма бр. 19.
Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 28.
Што ли Тимок мутан тече. Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. 2/1962, бр. 4-5, стр. 63. Загорче и Нејка
