Извир вода извирала
Из камена студенога,
Испод прага црквенога:
Препили је трудни коњи,
Трудни коњи и уморни.
"Ђе су били, кад су трудни?"
"Ишли јесу по ђевојку,
По ђевојку Анђелију."
"Је л' далеко та ђевојка?"
"Нити близо ни далеко;
Добру коњу за дан ода,
А јунаку за два дана."
"Је л' висока та ђевојка?"
"Нит је ниска ни висока:
Добру коњу до струмена[1],
а јунаку до рамена."
