Устај, сељо, устај, роде
|
Напомене[уреди]
Ова песма је настала прерадом стихова чувене "радикалке" која је била забрањена у време краља Милана Обреновића и у то време називана "српском сељачком Марсељезом". Њен увод је гласио "Устај сељо, устај роде, да се спасеш од господе!" Било би добро ради унапређења квалитета овог изванредног чланка пронаћи и тај пола века старији текст, па објавити оба упоредно, да би се могла приказати генеза развоја политичке мисли у Србији од радикалима из последње четвртине 19. векакоји је у својој раној фази био близак републиканству и социјализму (али је приликом доласка на власт 1889.године и надаље начинио компромис са монархијом), до комунизма отелотвореног у партизанском покрету, који је успешно и бескомпромисно извео социјалну револуцију, на крају Другог светског рата.
Песме под бр. 583, 584, 585 и 586 умножаване су 1944. године у техници Окружног комитета КПЈ за Лесковац у Пустој Реци. Певане су и у врањским селима и Пчињи.
Изворни текст је од заборава сачувао академик Слободан Јовановић:
"Против бога и владара,
против попа и олтара, против круне и скиптара и трговца, каишара, за радника, за ратара, боримо се ми.
Устај сељо, устај роде, Да се спасеш од господе!
Чиновнике, бирократе, ћифтарију, зеленаше, цилиндраше и сабљаше, који газе право наше, гонићемо сви".
Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига прва, Београд 1926, страна 275.
Певање ове песме, са овако измењеним (партизанским) стиховима без објашњења њене генезе а, предстало би чист историјски фалсификат Титових комуниста и заправо би показивало колико су се се све наше власти, од династије Обреновића, преко Карађорђевића, па до комуниста и свих њихових наследника, плашиле аутентичне побуне сељака - слободних и независних малих земљопоседника.[уреди]
- Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 274.
Slobodan Jovanović, Vlada Milana Obrenovića, knjiga prva, Beograd 1926, strana 275.