Устав Републике Босне и Херцеговине (1993)

Извор: Викизворник
Coat of Arms of Bosnia and Herzegovina (1992-1998).svg


УСТАВ РЕПУБЛИКЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

(Пречишћени текст)

Садржај

Дио први
РЕПУБЛИКА БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
[уреди]

Члан 1.

Република Босна и Херцеговина је суверена и независна држава равноправних грађана, народа Босне и Херцеговине — Муслимана, Срба, Хрвата и припадника других народа који у њој живе.

Члан 2.

Грађани, народи Босне и Херцеговине — Срби, Хрвати, Муслимани и припадници других народа који у њој живе остварују своја суверена права у Републици Босни и Херцеговини.

Члан 3.

У Републици Босни и Херцеговини зајамчена је равноправност народа Босне и Херцеговине и припадника других народа који у њој живе.

Народима Босне и Херцеговине — Хрватима, Муслиманима, Србима и припадницима других народа који у њој живе обезбјеђују се услови за афирмацију националних вриједности и за слободно испољавање националних особености у складу са потребама заједничког живота.

У скупштинама друштвено-политичких заједница, органима које оне бирају, Предсједништву Републике Босне и Херцеговине и другим државним органима обезбјеђује се сразмјерна заступљеност народа Босне и Херцеговине и припадника других народа који у њој живе.

Члан 4.

У Републици Босни и Херцеговини у службеној употреби је српскохрватски односно хрватскосрпски језик ијекавског изговора.

Оба писма — латиница и ћирилица су равноправна.

Члан 5.

Територија Републике Босне и Херцеговине је јединствена и недјељива.

Границе Републике могу се мијењати одлуком Скупштине Републике Босне и Херцеговине само у складу са вољом грађана цијеле Републике, израженом њиховим претходним изјашњавањем путем референдума, ако се за мијењање изјасне најмање двије трећине укупног броја бирача.

Члан 6.

За грађане Републике Босне и Херцеговине постоји држављанство Републике Босне и Херцеговине.

Члан 7.

Грб Републике Босне и Херцеговине је штитастог облика, плаве боје, подијељен на два поља дијагоналном гредом бијеле боје са по три љиљана златножуте боје у сваком пољу.

Члан 8.

Застава Републике Босне и Херцеговине је правоугаоног облика са грбом Републике Босне и Херцеговине у средини на бијелој подлози. Однос ширине и дужине заставе је један према два.

Члан 9.

Главни град Републике Босне и Херцеговине је Сарајево.

Дио други
ДРУШТВЕНО УРЕЂЕЊЕ
[уреди]

Глава I
ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКО УРЕЂЕЊЕ
[уреди]

Члан 10.

1. Зајамчују се сви облици својине.

Сви облици својине су равноправни и уживају заштиту.

Носиоци права својине су физичка и правна лица.

Слободно је, у складу са Уставом, обављање привредне и друге дјелатности средствима у свим облицима својине.

2. Својинска права и обавезе према средствима у друштвеној својини и услови под којима се на та средства могу стицати други облици својине уређују се законом.

Овлаштења и обавезе према средствима у државној својини уређују се законом.

Природна богатства и добра у општој употреби су у друштвеној или државној својини.

На природна богатства и добра у општој употреби може се, под условима утврђеним законом, стећи право коришћења.

Средства привредне инфраструктуре могу бити у свим облицима својине под условима утврђеним законом.

3. Страно лице може стицати право својине на непокретности под условима утврђеним законом.

Члан 11.

Друштвено утврђеним општим условима привређивања, плановима друштвено-политичких заједница и мјерама економске политике не може се нарушавати Уставом утврђена самосталност и равноправност у стицању дохотка предузећа која обављају привредне дјелатности.

Ако се актом органа друштвено-политичке заједнице нарушава Уставом утврђена равноправност предузећа, других организација и заједница у стицању дохотка на тржишту, истовремено се актом те друштвено-политичке заједнице утврђује и обезбјеђује одговарајућа компензација, под условима и на начин који су утврђени законом.

Члан 12.

Изузетно, права друштвено-политичке заједнице у погледу некретнина и покретних ствари и других права у друштвеној, од­носно државној својини могу се, истовремено са преносом права и дужности, без накнаде законом пренијели на другу друштвено-политичку заједницу у Републици, уз преузимање обавеза које постоје на тим некретнинама.

Ако друштвено-политичка заједница на коју су пренесена права из претходног става престане користити некретнине и покретне ствари у сврху за које су пренесене, права на те некретнине и покретне ствари преузима друштвено-политичка заједница која је претходно била носилац тих права.

Члан 13.

Својина и рад су основе управљања и учешћу у одлучивању. Радници имају право на самоуправљање на основу закона, колективног уговора и статута.

Члан 14.

1. Страно лице може улагати средства у предузеће, банку или другу финансијску организацију, задругу и друге облике сарадње и заједничког пословања.

Страно лице може заједно са домаћим лицима основати мјешовито предузеће, банку или другу финансијску организацију, уговорну организацију, а може основати и сопствено предузеће, ако законом није, изузетно, утврђено да у одређеним дјелат­ностима или пословима, односно подручјима, страно лице не може основати сопствено предузеће.

2. Страно лице има право да учествује у управљању за­једничким пословањем за вријеме на које су средства уложена, право на трансфер добити, право на повраћај улога и друга права утврђена уговором.

Страно лице може задржати право својине на уложена средства.

Кад је основало сопствено предузеће, страно лице задржава право својине на уложена средства и има право својине на средства која је то предузеће остварило својим пословањем.

Ова права страног лица не могу се умањити законом или другим прописом.

3. Права и обавезе радника у предузећу, заједничкој банци или другој заједничкој финансијској организацији и уговорној органи­зацији уређују се колективним уговором.

4. Правни положај мјешовитог предузећа, банке или друге финансијске организације, уговорне организације и сопственог предузећа и правни положај страног лица које је самостално, односно заједно са домаћим лицима основало те организације, као и основна права и обавезе радника који су запослени у њима, уређују се у складу са законом.

Члан 15.

Предузећа, друге организације и заједнице могу, ради прошири­вања материјалне основе рада, прикупљати новчана и друга сред­ства грађана и обезбиједити им, уз повраћај вриједности тих средстава, и накнаду за њихово коришћење у виду камата, од­носно одређених погодности, у складу са законом.

Грађани могу улагати новчана и друга средства у предузеће, другу организацију и заједницу уз заједнички ризик и по том основу остварити право на повраћај вриједности тих средстава и накнаду за коришћења тих средстава, зависно од резултата које оствари ио предузеће, друга организација и заједница, као и право да буду обавјештавани о резултатима коришћења тих средстава и стичу право да учествују у одлучивању о одређеним пословима у вези са коришћењем уложених средстава, у складу са законом.

Предузеће, друга организација и заједница може, ради прику­пљања, односно улагања средстава грађана, издавати вријед­носне папире, који гласе на име или на доносиоца и по којима имаоци тих папира остварују право на накнаду за коришћење тих средстава, односно и право на учешће у одлучивању, под ус­ловима и на начин утврђеним законом.

Грађани могу задржати право својине на уложена средства, осим у случајевима одређеним законом.

Члан 16.

Раднику који несавјесно или неуспјешно испуњава своје дужности и радне обавезе престаје радни однос под условима и на начин који су утврђени законом.

Раднику не може престати радни однос ако усљед технолошких и других унапређења којима се доприноси повећању продук­тивности рада и већем успјеху предузећа, друге организације и заједнице престане потреба за његовим радом у тој организацији док му се не обезбиједи друго радно мјесто које одговара његовим радним способностима или му се на други начин не обезбиједи остваривање права на рад или законом одређена права по основу рада.

Законом се за те сврхе може утврдити обавеза удруживања средстава или обезбјеђивања средстава на други начин и прописати услови и начин употребе тих средстава.

Законом се може прописати обавеза удруживања или обезбјеђивања средстава на други начин за материјално обезбјеђење незапослених лица, преквалификацију радника и стварање повољнијих услова за запошљавање уопште.

Закон, којим се утврђује друштвени интерес за предузимање мјера за санацију предузећа, других организација и заједница које дођу у изузетне економске тешкоће, може се донијети по пре­тходно прибављеном мишљењу Привредне коморе Босне и Хер­цеговине и синдиката Босне и Херцеговине.

Члан 17.

Радници у предузећима, другим организацијама и заједни­цама учествују у обезбјеђивању Уставом утврђених општих друштвених потреба које задовољавају у општини и Републици, плаћањем овим заједницама пореза и других дажбина из дохотка предузећа, других организација и заједница и из својих личних доходака, у складу са намјеном односно са циљевима којима служе средства добивена од пореза и других дажбина.

Обавезе плаћања пореза и других дажбина општини и Репуб­лици утврђују се зависно од способности привреде да, у складу са достигнутим степеном продуктивности укупног друштвеног рада и са потребама материјалног и друштвеног развоја које одговарају њеним могућностима и дугорочним интересима развоју Републике, обезбиједи задовољавање личних и за­једничких потреба радника и потреба проширене репродукције. Ове обавезе утврђују се и зависно од способности предузећа, друге организације и заједнице, да у складу са општим обавезама привреде, резултатима рада и успјехом које остваре, обезбиједе задовољавање ових потреба.

Ова начела примјењују се и кад се законом привремено ограничи располагање средствима којима управљају радници у предузећима, другим организацијама и заједницама или се утврди обавеза удруживања тих средстава.

Члан 18.

Опште друштвене потребе за које се могу уводити порези и друге дажбине су: рад државних органа, јавних установа и јавних фондова, одбрана и друштвена самозаштита; обавезе општине од­носно Републике у области образовања, науке, културе, физичке културе, здравства, социјалне заштите, социјалне сигурности и у другим дјелатностима одређеним законом; посебна заштита бо­раца, војних инвалида и породица палих бораца; заштита и ун­апређивање човјекове средине; отклањање посљедица елементарних непогода; интервенције у привреди ради заштите живот­ног стандарда и компензације; примарна пољопривредна произ­водња, коришћење и заштита вода, заштита од поплава; обавезе Републике у одржавању путева; обавеза плаћања доприноса за бенефициране пензије; допунска средства општинама; допунска средства за финансирање програма активности политичких и друштвених организација; допунска средства за финансирање комуналних дјелатности у општини; друге потребе које су од значаја за остваривање права и дужности Републике односно општине, утврђене законом, односно статутом опћине.

Закон којим се утврђују друге потребе које су од значаја за остваривање права и дужности Републике, може се донијети по претходно прибављеном мишљењу Привредне коморе Босне и Херцеговине и то двотрећинском већином гласова свих посланика надлежних вијећа Скупштине Републике.

Члан 19.

Закони, други прописи и општи акти којима се стварају обавезе за буџете и фондове друштвено-политичких заједница не могу се доносити ако претходно орган који доноси одговарајући пропис, односно акт, не утврди да су за извршавање тих обавеза обезбијеђена средства.

Члан 20.

Средства за остваривање Уставом и законом зајамчених права и утврђених потреба и интереса друштва у областима обра­зовања, науке, културе, физичке културе, здравства, социјалне заштите, социјалне сигурности и у другим областима које су утврђене Уставом и законом, обезбјеђују се у буџету друштвено-политичке заједнице, у фонду или на други законом утврђени начин.

Средства за остваривање права из здравственог, инвалидског, пензијског и других облика социјалног осигурања обезбјеђују се, на начелима узајамности и солидарности, у складу са законом.

Грађани и привредни и други субјекти имају право да се сло­бодно организују ради задовољавања својих личних, односно заједничких потреба и да обезбјеђују средства за њихово задо­вољавање.

Члан 21.

1. Банка је самостална финансијска организација која обавља депозитне, кредитне и друге банкарске послове.

Банку оснивају друштвена правна лица усвајањем ос­нивачког

Банка, заједно са другим банкама или другим законом одређеним лицима, ино?.е били оснивач друге банке или друге финансијске организације.

2. Банка послује средствима уложеним у њене фондове и другим прибављеним или позајмљеним средствима.

Оснивачи банке одговарају за обавезе банке до висине средстава која су уложили у њене фондове.

3. Банком управљају друштвена правна лица која су је осно­вала и уложила средства у њене фондове, зависно од висине тих средстава, У складу са оснивачким актом, односно статутом банке.

Орган управљања банком је скупштина банке, коју чине представници оснивача банке.

4. Друга лица која уложе средства у фондове банке стичу својство оснивача банке са правима, обавезама и одговор­ностима утврђеним оснивачким актом, односно статутом банке.

5. Добит коју банка оствари својим пословањем распоређује се одлуком скупштине банке ти резерве, као и на дио који се исплаћује улагачима, односно улаже у друге фондове банке сразмјерно средствима која су уложили у банку.

6. Међусобни односи оснивача банке, управљање банком и пословање банке уређују се оснивачким актом банке и њеним статутом.

Члан 22.

Пословање финансијских организација које се оснивају ради прикупљања штедних улога и управљање тим организацијама, као и пословање банака које се односи на прикупљање штедних улога, уређује се законом, у складу са начелима кредитног система.

Права грађана да на основу штедних улога учествују у управљању пословањем тих финансијских организација и да, поред уговорених камата, стичу и друге одређене погодности, уређују се законом.

Члан 23.

1. Организација за осигурање је самостална организација за осигурање имовине и лица и за обављање других послова осигу­рања.

Организацију за осигурање оснивају друштвена правна лица и законом одређена друга лица усвајањем акта о оснивању ор­ганизације и улагањем средстава у почетне фондове сигурности.

Оснивачи организације за осигурање одговарају за обавезе организације до висине средстава која су уложили у фондове органи­зације.

2. Организацијом за осигурање управљају њени оснивачи.

Право да учествују у управљању организацијом за осигу­рање имају грађани и други осигураници у складу са актом о оснивању организације, односно статутом организације:

Орган управљања организацијом за осигурање је скупштина организације, коју чине представници оснивача организације и осигураника.

3. Добит коју организација за осигурање оствари распоређује се у резерве сигурности, као и на дио који се исплаћује оснивачима, односно улаже у друге фондове организације, сразмјерно сред­ствима која су оснивачи уложили у организацију.

Члан 24.

Предузећа, друге организације и заједнице које обављају дјелатности или послове од посебног друштвеног интереса дужне су да обезбиједе трајно и непрекидно вршење дјелатности, као и да, у случају прекида или нередовног вршења дјелатности, накнаде штету корисницима, ако је то предвиђено законом.

Члан 25.

Предузећа коју обављају привредну дјелатност и њихова пос­ловна удружења удружују се у привредне коморе или друга општа удружења ради заједничког удруживања рада и пословања, ради усклађивања посебних, заједничких и општих друштвених интереса, ради договарања о плановима и програмима рада и развоја, за доношење закона за утврђивање економске политике и ради разматрања и рјешавања других питања од заједничког интереса.

Ради остваривања ових циљева могу се и организације које обављају друштвене дјелатности удруживати у удружења за по­једине дјелатности, односно области рада, и у друга општа удружења.

Члан 26.

Предузећа која као јединствени технолошки системи обављају дјелатности у области електропривреде, жељезничког саобраћаја и поштанско-телеграфско-телефонског саобраћаја обавезно се удружују за територију Републике, у складу са законом.

Радници у овим предузећима дужни су да обезбјеђују те­хничку функционалност у раду и на тој основи технолошко и ек­ономско јединство процеса рада, рационално и ефикасно функционисање ових предузећа и појединих њихових дијелова на цијелој територији Републике.

Могућност обавезног удруживања предузећа и у другим областима, кад је технолошко јединство система у тим областима од интереса за Републику, уређује се у складу са законом.

Члан 27.

Политичке и друге законом одређене друштвене организације могу стицати средства, односно одређена права на средства, и тим средствима се користити за остваривање својих циљева и њима располагати сагласно статуту тих организација и закону. Ове ор­ганизације могу, под условима утврђеним законом, организовати привредну и другу дјелатност у складу са својим циљевима и учествовати у дохотку оствареном таквом дјелатношћу ради остваривања тих циљева.

Члан 28.

Земљораднику и члану његовог домаћинства који се бави земљорадњом, зајамчује се право да, радећи средствима на која постоји право својине, располаже оствареним резултатима свог рада, да задовољава своје личне и друштвене потребе и да, на основу свог доприноса, остварује своју социјалну сигурност на начелима узајамности и солидарности.

Члан 29.

1. Земљорадници могу свој рад, земљиште, односно друга средства удруживати у земљорадничке задруге и друге облике удруживања земљорадника или их удружити са радницима у пре­дузећима.

2. Земљорадници оснивају земљорадничку задругу актом о оснивању, којим утврђују услове удруживања и заједничке интер­есе и циљеве и своја појединачна и заједничка права и обавезе које остварују, односно извршавају у задрузи.

Облици организовања и односи у задрузи уређују се статутом задруге, а међусобна права и обавезе задругара и задруге уређују се уговором.

3. Земљорадници задржавају право својине на земљиште, сред­ства рада, односно друга средства која удружују у зем­љорадничку задругу.

Земљорадници могу ова средства уговором пренијети у за­једничку својину задругара, задружну својину или друштвену сво­јину.

4. Добит коју задругар оствари својим пословањем чланови задруге распоређују на средства која члановима зад­руге припадају према доприносу који су својим радом и сред­ствима удруженим у задрузи дали остваривању те добити, на средства која се уносе у фондове задруге, као и средства за друге потребе.

5. Задругар који је свој рад, земљиште, односно друга сред­ства удружио у задругу има, у случају иступања из задруге или престанка задруге, право на повраћај земљишта, односно других средстава на која је задржао право својине, односно право на повраћај вриједности средстава која је удружио у задругу и право на дио средстава у фондовима задруге остварен њеним пословањем, под условима утврђеним уговором и статутом, у складу са законом.

Друштвена заједница стара се о обезбјеђењу услова за осни­вање и развој земљорадничких задруга, подстиче и развија сарадњу земљорадника са земљорадничким задругама и предузећима.

Члан 30.

Законом се може прописати обавеза удруживања земљорад­ника или њихове сурадње са предузећима ради извођења мелиорационих радова ради бољег коришћења мелиорисаног земљишта, искоришћавања вода и одбране од вода, заштите земљишта од ерозије и уређења бујица, или кад то захтијева посебан друштвени интерес у области гајења и искоришћавања шума.

Члан 31.

Земљорадничке задруге и други облици удруживања земљорадника удружују се у одговарајућа удружења и привредне коморе, у складу са законом.

Члан 32.

1. Грађанима се зајамчује право да самостално обављају дјелатности личним радом, односно личним радом и средствима у својини грађана.

Законом се могу изузетно, кад то захтијева природа тих дјелатности или посебан друштвени интерес, одредити дјелатности које се не могу самостално обављати личним радом.

Законом се могу утврдити услови самосталног обављања дјелатности личним радом.

2. Грађанима који самостално обављају дјелатност личним радом зајамчује се право да остварују Уставом утврђени положај у друштвено-економским односима, да располажу оствареним резултатима свог рада и на тој основи задовољавају своје личне и друштвене потребе и да, на основу свог доприноса,, остварују своју социјалну сигурност на начелима узајамности и солидарности.

3. Грађани који самостално обављају дјелатност личним радом слободно удружују свој рад и средства, односно само рад или само средства у различите облике удруживања. Законом се могу утврдити услови овог удруживања.

4. Грађани који самостално обављају дјелатност личним радом могу, непосредно или преко облика свог удруживања, удруживати свој рад и средства, односно само рад или само средства са предузећима у различитим облицима кооперације и трајније сарадње.

Ови грађани, заједно и равноправно са радницима у пре­дузећима у овим облицима кооперације и трајније сарадње управљају заједничким пословима, одлучују о заједнички оствареном дохотку и учествују у његовој расподјели према свом доприносу остваривању тог дохотка.

5. Грађани који самостално обављају дјелатност личним радом могли запошљавати раднике у границама одређеним законом.

Уговоре о запошљавању закључују ови грађани и радници које они запошљавају у складу са колективним уговором, који закључују синдикат и одговарајућа привредна комора, од­носно друго удружење и коме су представљени ови грађани. Колективним уговором се обезбјеђује радницима које ови грађани запошљавају право на средства за задовољавање личних и заједничких потреба, као и друга права утврђена законом.

На овим основама могу запошљавати раднике и задруге и други облици удруживања рада и средстава грађана, који само­стално обављају дјелатност личним радом, као и други грађани и грађанска правна лица.

Члан 33.

1. Грађани и радници, међусобно или са:радом радника у предузећима, слободно удружују свој рад и средства, односно само рад или само средства у задруге или друге облике удруживања.

Законом се могу изузетно, кад то захтијева друштвени интерес, одредити дјелатности, односно послови који се не могу обављати у овим облицима удруживања.

2. Грађани и радници имају право да оснивају земљорадничке, занатске, стамбене, штедно-кредитне и потрошачке задруге, задруге за пружање интелектуалних услуга, омладинске и друге производне или услужне задруге.

Задруга је самостална организација задругара.

Задругар задржава право својине на средствима удруженим у задругу, ако их уговором није пренио у заједничку својину задругара, у задружну својину или у друштвену својину.

О средствима која задруга оствари својим пословањем одлучују задругари самостално, у складу са статутом задруге.

Задруга може, ради проширивања материјалне основе рада, прикупљати новчана и друга средства грађана.

Члан 34.

Грађанин може основати уговорну организацију и у њој удруживати свој рад и средства са радом других лица.

Пословођи и радницима у уговорној организацији припадају, на основу њиховог рада, средства за задовољавање личних и заједничких потреба.

Пословођи припада, по основу средстава која је уложио у уговорну организацију, право на повраћај вриједности тих средстава и право на учешће у дохотку као и право да поново уложи средства.

У уговорну организацију могу удруживати средства и други грађани и радници.

Грађанин који је у уговорној организацији удружио свој рад и средства са радом других лица има право да, као пословођа води пословање уговорне организације и да, заједно са радницима одлучује о њеном раду и развоју.

Пословођа уговорне организације задржава право својине на средства која је удружио у тој организацији. Повлачењем односно исплаћивањем ових средстава, пословођи престају права која као пословођа има у уговорној организацији.

Члан 35.

Грађани који самостално обављају дјелатност личним радом удружују се, у складу са законом, у привредне коморе и друга општа удружења.

Члан 36.

Привредне и друге организације самостално одлучују о планирању свога развоја.

Законом се може утврдити обавеза организација које обављају дјелатности и послове од посебног друштвеног интереса да планирају свој развој.

Организације које обављају дјелатности у оквиру јединствених технолошких система од интереса за Републику планирају заједнички развој.

Република Босна и Херцеговина утврђује развојну и економску политику и њом усмјерава привредни и друштвени развој.

Члан 37.

Друштвеним системом информисања обезбјеђује се усклађено евидентирање, прикупљање, обрада, исказивање и размјена података, чињеница и информација значајних за живот, рад, развој и одлучивање у свим областима друштвеног живота, као и доступност тих података, чињеница и информација, на начин утврђен законом.

Дјелатности у области друштвеног система информисања су дјелатности од посебног друштвеног интереса.

Члан 38.

Евиденцију, аналитичке и информативне послове о располагању друштвеним и другим средствима, контролу исправности података о располагању тим средствима, законитост располагања друштвеним и другим средствима и извршавања обавеза предузећа и других организација и заједница и друштвено-политичких заједница, као и друге послове утврђене законом, обавља Служба друштвеног књиговодства Босне и Херцеговине.

Служба друштвеног књиговодства је самостална у свом раду.

Служба друштвеног књиговодства ради на основу закона и других прописа и одговорна је, у оквиру својих права и дужности, за њихово примјењивање.

Члан 39.

1. Грађанима се зајамчује право својине.

2. Грађанима се зајамчује право својине на стамбене зграде и станове, средства рада, пословне зграде и пословне просторије.

Власник може стамбену зграду или стан, средства рада, пос­ловну зграду или пословну просторију дати на коришћење другом и по том основу стицати доходак, под условима и на начин који су утврђени законом.

3. Законом се одређују услови под којима удружења грађана и друга грађанска правна лица могу имати право својине на некретнине и друге ствари које служе остваривању заједничких интереса њихових чланова и циљева због којих су основана, као и услови под којима они њима могу располагати.

4. Услови и границе у којима се може стицати право својине на шуме и шумско земљиште утврђује се законом.

5. Право својине на ствари од посебног културног значаја може се на основу закона ограничити, ако то општи интерес захтијева.

Члан 40.

Некретнине на које постоји право својине могу се, уз правичну накнаду, експроприсати или се то право може ограничити ако то захтијева општи интерес утврђен на основу закона.

Законом се одређују основи и мјерила правичне накнаде. Одређивањем ових основа и мјерила и њиховом примјеном не могу се погоршати услови живота и рада које је власник чија се некретнина експроприше имао на основу коришћења те некретнине.

Правична накнада не обухвата увећану вриједност нек­ретнине која је непосредно резултат улагања друштвених сред­става.

Члан 41.

Право својине грађани и грађанска правна лица остварују у складу са природом и намјеном некретнина и других ствари у њиховој својини и друштвеним интересом утврђеним законом.

Услови промета земљишта и других некретнина на које постоји право својине уређују се законом.

Члан 42.

Рента која настаје на земљишту улагањем друштвених сред­става у сврху његовог коришћења за грађевинске, комуналне или привредне сврхе у насељима припада општини.

Рента се утврђује, захваћа и усмјерава одлуком скупштине општине, у складу са законом,

Рента која настаје на земљишту улагањем друштвених средстава у изградњу саобраћајница, хидроакумулационих, хидромелиорационих и сличних објеката захвата се и уређује законом.

Законом се може уређивати захваћање и других видова ренте која проистиче из природних погодности, или која није резултат улагања средстава власника или корисника некретнина.

Члан 43.

Земљиште, шуме, воде, водотоци, море и морска обала, рудна блага, дивљач, рибе и друга природна богатства, добра у општој употреби, као и некретнине и друге ствари од посебног културног и историјског значаја уживају, као добра од општег интереса, посебну заштиту и користе се под условима и на начин који су прописани законом.

Члан 44.

Свако земљиште, шума, вода и водоток, море и морска обала, рудно благо и друга природна богатства морају се искоришћавати у складу са законом предвиђеним општим условима којима се обезбјеђују њихово рационално искоришћавање и други општи ин­тереси.

Законом се утврђује начин управљања шумама, шумским земљиштима и налазиштима рудног блага, као и начин искоришћавања шума, шумских земљишта и рудног блага.

Газдовањем шумама мора се обезбиједити трајно одржавање и обнова шума.

Друштвена заједница посебно се стара о пошумљавању голети и крша.

Начин коришћења и управљања путевима, као добрима у општој употреби, уређује се законом.

Члан 45.

1. Ради обезбјеђивања материјалних и других услова за заштиту, коришћење и унапређивање добара од општег интереса, могу се образовати друштвени фондови, у складу са законом.

Законом се може прописати обавеза плаћања доприноса овим фондовима, односно плаћања посебних накнада за употребу, коришћење и заштиту добара од општег интереса.

2. Ради обезбјеђивања материјалних и других услова за изградњу, коришћење, обнављање и заштиту стамбених зграда и станова у друштвеној својини и комуналних дјелатности од посебног друштвеног интереса, могу се образовати друштвени фондови, у складу са законом.

Законом се могу прописати извори прихода овим фондовима.

3. Законом о образовању друштвених фондова утврдиће се намјена, услови и начин коришћења средстава, органи управљања и поступак одлучивања.

Члан 46.

Грађани, предузећа, друштвено-политичке заједнице, мјесне заједнице и друге организације и заједнице имају право и дужност да обезбјеђују услове за очување и развој природних и радом створених вриједности човјекове средине, као и да спријечавају и отклањају штетне посљедице које загађивањем ваздуха, тла, воде, водотока и мора, буком или на други начин угрожавају те вриједности или доводе у опасност живот и здравље људи.

Просторним планом усклађују се општи и посебни интереси и координирање дјелатности ради очувања и унапређења вриједности човјекове средине и спријечавања дјелатности штетних по средину.

Глава II
ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
[уреди]

Члан 47.

Грађани су носиоци власти коју остварују путем представника у скупштинама друштвено-политичких заједница, референдумом, на зборовима и другим облицима личног изјашњавања.

Члан 48.

Функције власти и управљања другим друштвеним пословима у друштвено-политичким заједницама врше скупштине и њима одговорни органи.

Судску функцију врше редовни судови и други судови утврђени Уставом и Законом.

Заштита уставности повјерава се Уставном суду Босне и Херцеговине.

Члан 49.

Скупштине друштвено политичких заједница и њима одговорни органи врше своје функције на основу и у оквиру Устава, закона и статута.

Државни органи имају према предузећима и другим организацијама и заједницама само права утврђена на основу Устава.

Члан 50.

Нико не може вршити самоуправне, јавне и друге друштвене функције и јавна овлашћења ако му нису, сагласно Уставу, закону и статуту, повјерени од грађана или од скупштине друштвено-политичке заједнице.

Сви органи и организације и други носиоци самоуправних, јавних или других друштвених функција врше своју функцију на основу и у оквиру Устава, закона и статута, и датих овлашћења и одговорни су за њено вршење.

Сви носиоци самоуправних, јавних и других друштвених функција у вршењу својих функција су под друштвеном контролом.

Сваки изабрани или именовани носилац самоуправне, јавне или друге друштвене функције лично је одговоран за њено вршење и може бити опозван или смијењен. Он има право да поднесе оставку и да је образложи.

Законом и актима предузећа, других организација и заједница утврђују се врсте и услови одговорности носилаца самоуправних, јавних и других друштвених функција, као и начин и поступак остваривања одговорности носилаца тих функција.

Радник изабран, односно именован на самоуправну, јавну или другу друштвену функцију чије вршење захтијева да привремено престане да ради, има право да се, по престанку функције коју је вршио, врати на рад на своје раније радно мјесто или друго радно мјесто које одговара његовим способностима и квалификацијама.

Члан 51.

Рад државних органа и органа управљања предузећа и других организација и заједница и органа политичких и друштвених организација и удружења је јаван.

Начин обезбјеђивања јавности уређује се законом и другим актима.

Законом и другим актима одређују се послови и подаци који представљају тајну или се не могу објављивати.

Остваривање начела јавности не може бити у супротности са интересима безбједности и одбране Републике и другим друштвеним интересима утврђеним законом.

Члан 52.

Право и дужност грађана у насељу, дијелу насеља или у више повезаних насеља је да се, ради остваривања одређених заједничких интереса и потреба, самоуправно организују у мјесну заједницу.

У мјесној заједници грађани одлучују о остваривању својих заједничких интереса и о солидарном задовољавању заједничких потреба у областима уређивања насеља, становања, комуналних дјелатности, дјечије и социјалне заштите, образовања и васпитања, културе, физичке културе, техничке културе, заштите потрошача, заштите и унапређивања човјекове средине, одбране, друштвене самозаштите, као и у другим областима живота и рада.

Ради остваривања својих заједничких интереса и потреба, грађани, организовани у мјесној заједници, могу се повезивати са предузећима, другим организацијама и заједницама, на подручју и ван подручја мјесне заједнице, која имају интерес, односно дужност, да учествују у задовољавању тих интереса и потреба.

Грађани у мјесној заједници учествују у вршењу друштвених послова и у одлучивању о питањима од заједничког интереса у општини и ширим друштвено-политичким заједницама.

Статутом општине утврђују се начин и поступак образовања мјесних заједница.

Законом се могу утврдити начела поступка образовања мјесних заједница.

Члан 53.

Своје заједничке потребе у мјесној заједници грађани задовољавају: средствима из самодоприноса, средствима која ради задовољавања заједничких потреба удруже предузећа, друге организације и заједнице, средствима која општина уступи мјесној заједници за учешће у финансирању задатака предвиђених програмима развоја мјесне заједнице и општине, накнадама за услуге и другим властитим приходима, као и другим средствима.

Ако мјесна заједница не може обезбједити неопходна финансијска средства за обављање својих основних функција утврђених Уставом и законом и за обављање, других послова који се пренесу на њене органе, средства за те потребе обезбјеђују се у буџету опширне.

Члан 54.

Грађани у мјесној заједници доносе статут мјесне заједнице.

Статутом мјесне заједнице одређују се права и дужности мјесне заједнице, њена организација, њени органи и односи са предузећима, другим организацијама и заједницама и уређују друга питања од значаја за рад мјесне заједнице и живот грађана у њој.

Мјесна заједница има својство правног лица.

Члан 55.

Скупштина је највиши орган власти у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице.

Састав, организација, надлежност и начин одлучивања Скупштине Републике уређују се Уставом, а скупштине општине и скупштине градске заједнице Уставом, законом и статутом.

Члан 56.

1. Грађани, на основу општег и једнаког бирачког права, непосредно и тајним гласањем бирају представнике у скупштине друштвено-политичких заједница.

Кандидате за представнике у скупштине друштвено-политичких заједница предлажу и утврђују грађани, политичке организације регистроване у Републици и други облици организовања и удруживања, на начин утврђен законом.

Кандидациони поступак за избор представника у скупштине друштвено-политичких заједница уређује се тако да се обезбиједи слободно изражавање воље грађана у предлагању и утврђивању кандидата.

2. Избори опозив посланика у Скупштини Републике одборника у скупштинама општина и скупштинама градских заједница врши се по поступку утврђеном законом.

3. Мандат представника у скупштинама друштвено-политичких заједница траје четири године.

Мандат представника у скупштини друштвено-политичке заједнице може бити продужен одлуком Скупштине Републике у ванредном и ратном стању и док такво стање траје.

Представници у скупштинама друштвено-политичких заједница за свој рад одговарају грађанима који су их бирали.

Неспојива је функција представника у скупштини друштвено-политичке заједнице и законом одређених функција у органима исте друштвено-политичке заједнице.

4. Предсједници и потпредсједници скупштина друштвено-политичких заједница и предсједници извршних органа друштвено-политичких заједница бирају се на четири године.

Члан 57.

Представник у скупштини друштвено-политичке заједнице ужива имунитет у вршењу своје функције.

Представник не може бити позван на кривичну одговорност, притворен или кажњен за изражено мишљење или гласање у вијећу, односно скупштини у којој је представник.

Представник, ако се позове на имунитет, не може на територији друштвено-политичке заједнице у чију је скупштину изабран бити притворен, нити се против њега може покренуту кривични поступак без одобрења вијећа, односно скупштине у којој је представник.

Представник може бити притворен без одобрења вијећа, односно скупштине у којој је представник само ако је затечен у вршењу кривичног дјела за које је прописана казна строгог затвора у трајању дужем од пет година. У таквом случају државни орган који је представника лишио слободе дужан је о томе обавијестити предсједника вијећа, односно скупштине који то питање износи пред вијеће, односно скупштину ради одлучивања да ли ће се поступак наставити, односно, да ли ће рјешење о притвору остати на снази..

Вијеће, односно скупштина може успоставити имунитетско право представнику који се није позвао на имунитет, ако је то потребно ради вршења његове функције.

Ако вијеће, односно скупштина није на окупу, одобрење за лишење слободе, односно за настављање кривичног поступка даје и о успостављању имунитетског права представника одлучује мандатно-имунитетска комисија вијећа, односно скупштине, уз накнадну потврду вијећа односно скупштине.

Члан 58.

Скупштина у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице: утврђује политику и одлучује о основним питањима од значаја за политички, привредни, социјални и културни живот и друштвени развој; утврђује развојну и економску политику, доноси буџет, прописе и друге опште акте; разматра питања од заједничког интереса за предузећа и друге организације и заједнице и усклађује њихове односе и интересе; разматра питања из области одбране, безбједности и друштвене самозаштите; разматра стање и опште проблеме уставности, законитости и правосуђа, организује и врши друштвени надзор; утврђује основе организације и надлежности органа друштвено-политичке заједнице; оснива органе управе; бира, именује и разрјешава одређене функционере тих органа и судије; стара се о спровођењу утврђене политике, прописа и других општих аката и обавезама органа и организација у вези са извршавањем тих прописа и општих аката; врши политичку контролу над радом извршног органа, органа управе и носилаца самоуправних, јавних и других друштвених функција одговорних скупштини и својим смјерницама усмјерава рад тих органа.

Члан 59.

Скупштина друштвено-политичке заједнице може расписати референдум ради претходног изјашњавања грађана о појединим питањима из њене надлежности, или ради потврђивања закона, прописа и других општих аката. Одлука донесена на референдуму обавезна је.

Члан 60.

У друштвено-политичкој заједници образује се извршни орган.

Члан 61.

Скупштина друштвено-политичке заједнице образује органе управе.

Органи управе извршавају законе, друге прописе и опште акте скупштина друштвено-политичких заједница и извршних органа, спроводе утврђену политику, спроводе смјернице скупштине, одговорни су за стање у областима за које су образовани у оквиру својих права и дужности, прате стање у одређеним областима и предлажу мјере за рјешавање питања у тим областима,рјешавају у управним стварима, врше управни надзор и друге управне послове, припремају и предлажу прописе и друге опште акте и врше друге, стручне послове за скупштину друштвено-политичке заједнице и извршни орган.

Органи управе су самостални у оквиру, својих овлашћења и за свој рад одговарају скупштини и извршном органу.

Органи управе својим радом обезбјеђују ефикасно остваривање права и интереса грађана, предузећа и других организација и заједница.

Органи управе сарађују међусобно са органима управе других друштвено-политичких заједница и са предузећима и другим организацијама и заједницама по питањима од интереса за те организације и заједнице и обезбјеђују узајамно обавјештавање.

Међусобни односи органа управе појединих друштвено-политичких заједница заснивају се на правима и дужностима утврђеним Уставом, законом и статутом.

Члан 62.

У обезбјеђивању извршавања закона и других републичких прописа, републички органи имају према општинским органима права и дужности утврђене Уставом и законом.

Члан 63.

Законом и на закону заснованом одлуком скупштине општине може се предузећима и другим организацијама и заједницама, фондовима, друштвеним организацијама, удружењима:, грађана и другим организацијама повјерити да, у области своје дјелатности, својим актима уређују одређене односе од ширег интереса, да рјешавају у појединачним стварима о одређеним правима и обавезама и да врше друга јавна овлашћења.

Законом или на закону заснованом одлуком скупштине општине утврђује се начин обављања јавних овлашћења која се повјеравају појединим организацијама и заједницама и права скупштина и других органа друштвено-политичких заједница у погледу

Члан 64.

Скупштина, у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице, у вршењу друштвеног надзора претреса општа питања у вези са спровођењем политике и извршавањем закона и других прописа и аката, располагањем друштвеним средствима и расподјелом дохотка, као и начином остваривања права и дужности државних органа, предузећа и других организација и заједница.

Скупштина врши друштвени надзор у сарадњи са органима управљања у предузећима, другим организацијама и заједницама и утиче на развијање одговорности у пословању и располагању друштвеним средствима.

Скупштина друштвено-политичке заједнице у вршењу друштвеног надзора указује на појаве које могу имати теже посљедице и даје препоруке организацијама односно заједницама у погледу мјера које треба предузети ради заштите друштвене имовине, успостављања поремећених односа као и отклањања других друштвено штетних појава и упућује приједлог надлежним органима за предузимање мјера за отклањање утврђених неправилности. Органи којима је препорука упућена дужни су да је размотре, заузму свој став и о томе обавијесте скупштину, грађане и раднике у својој организацији односно заједници.

Друштвеним надзором не могу се одузимати Уставом, законом и статутом утврђена права органа, организација и заједница, грађана и радника нити наносити повреде њиховим правима и на закону заснованим интересима.

Глава III
СЛОБОДЕ, ПРАВА И ДУЖНОСТИ ЧОВЈЕКА И ГРАЂАНИНА
[уреди]

Члан 65.

Слободе и права човјека и грађанина, утврђени Уставом, остварују се у међусобној солидарности људи и испуњавањем дужности и одговорности сваког према свима и свих према свакоме.

Слободе и права човјека и грађанина ограничени су само једнаким слободама и правима других и Уставом утврђеним интересима друштва.

Свако је дужан да поштује слободе и права других и одговоран је за то.

Члан 66.

Грађани су једнаки у правима и дужностима без обзира на националност, расу, пол, језик, вјероисповијест, политичко или друго увјерење, социјално поријекло, рођење, образовање, друштвени положај или друго лично својство.

Сви су пред законом једнаки.

Члан 67.

Неприкосновено је и неотуђиво право грађанина и радника на самоуправљање, којим се сваком обезбјеђује да одлучује о својим личним и заједничким интересима у предузећима, мјесним заједницама и другим организацијама и заједницама и друштвено-политичким заједницама, као и у свим другим облицима свог самоуправног удруживања и међусобног повезивања.

Свако је одговоран за самоуправно одлучивање и за спровођење одлука.

Члан 68.

Грађанин који је навршио осамнаест година живота има право да бира и да буде биран за представника у скупштини друштвено-политичке заједнице.

Радник у предузећу, другој организацији и заједници, без обзира на године живота, има право да бира и да буде биран у орган управљања организације.

Члан 69.

Грађанин има право да подноси представке и приједлоге тијелима и органима друштвено- -политичких заједница и другим надлежним органима и организацијама, да добије одговор на њих, као и да предузима политичке и друге иницијативе од општег интереса.

Члан 70.

Свако је дужан да савјесно и у интересу друштва врши самоуправну, јавну и другу друштвену функцију, која му је повјерена.

Члан 71.

Зајамчено је право на рад.

Радник има право на услове рада који обезбјеђују његов Физички и морални интегритет и сигурност.

Права стечена на основу рада су неотуђива.

Свако по основу рада има право на зараду у складу са законом и колективним уговором.

Сви који управљају или располажу друштвеним и другим средствима и друштвено-политичке заједнице дужни су да стварају све повољније услове за остваривање права на рад.

Друштвена заједница ствара услове за оспособљавање грађана који нису потпуно способни за рад, као и услове за њихово одговарајуће запослење.

Зајамчује се, под условима одређеним законом, право на материјално обезбједење за вријеме привремене незапослености.

Раднику може престати рад против његове воље само под условима и на начин који су утврђени законом.

Ко неће да ради а способан је за рад, не ужива права и заштиту који припадају на основу рада.

Члан 72.

Зајамчује се слобода рада. Свако слободно бира своје занимање и запослење. Сваком грађанину су, под једнаким условима, доступни свако радно мјесто и функција у друштву. Забрањен је принудан рад.

Члан 73.

Радник има право на ограничено радно вријеме.

Радно вријеме радника не може бити дуже од 42 сата у седмици, у одређеним дјелатностима и у одређеним случајевима законом се може прописати да радно вријеме, за ограничени период, може да буде дуже од 42 сата у седмици ако то природа посла или изузетне околности захтијевају.

Законом се могу одредити услови за скраћивање радног времена. .

Радник има право на дневни и недјељни одмор, као и на плаћени годишњи одмор у трајању најмање осамнаест радних дана. .

Радник има право на здравствену и другу заштиту и личну сигурност на раду.

Омладина, жене и инвалидна лица уживају посебну заштиту на раду.

Члан 74.

Право радника на социјално осигурање утврђено Уставом и законом обезбјеђује се обавезним осигурањем, на начелима узајамности и солидарности, у складу са законом.

Права из социјалног осигурања за грађане и раднике који нису обухваћени обавезним социјалним осигурањем уређују се, у складу са законом, на начелима узајамности и солидарности.

Члан 75.

Радници имају право на штрајк под условима утврђеним законом.

Члан 76.

Зајамчује се слобода синдикалног организовања и дјеловања.

Члан 77.

На стану у друштвеној својини и државној својини може постојати станарско право, под условима утврђеним законом.

Право грађана на коришћење стана на који постоји право својине уређује се законом.

Члан 78.

Обавезно је основно школовање у трајању од најмање осам година.

Грађани имају право да, под једнаким условима утврђеним законом, стичу знања и стручну спрему на свим ступњевима образовања, у свим врстама школа и у драгим установама за образовање.

Друштвена заједница стара се о проширењу мреже предшколских установа, као и других облика предшколског васпитања дјеце.

Члан 79.

Предузећа, друге организације и заједнице и друштвено-политичке заједнице кредитирањем и стипендирањем, у складу са својим потребама, помажу лица која показују способност за даље образовање.

Дјеца из породица са мањим приходима, под једнаким условима са другим, имају првенство у стипендирању.

Друштвена заједница посебно се стара о образовању и развијању способности изразито надарених лица.

Члан 80.

Ради развијања личности ученика и студената и одговорности за њихов развој, у школама и другим одговарајућим васпитнообразовним установама организују се, у складу са законом, разни облици самоуправљања.

У управљању високошколским установама учествују студенти на начин утврђен законом.

Члан 81.

Друштвена заједница обезбјеђује материјалне и друге услове за васпитање и образовање дјеце и других лица ометених у физичком или психичком развитку.

Члан 82.

Зајамчена је слобода мисли и опредјељења.

Члан 83.

Зајамчена је слобода политичког организовања и дјеловања.

Забрањено је политичко организовање и дјеловање усмјерено на: насилну промјену Уставом утврђеног уређења, угрожавање независности, суверенитета и територијалног интегритета и цјелокупности Републике, кршење Уставом зајамчених слобода и права човјека и грађанина, распиривање националне, расне и вјерске мржње и нетрпељивости.

Све политичке организације које се организују и дјелују на територији Републике региструју се у складу са законом код надлежног суда у Републици.

Начин остваривања слободе политичког организовања и дјеловања уређује се законом.

Члан 84.

Зајамчена је слобода штампе и других видова информисања и јавног изражавања, слобода удруживања, слобода говора и јавног иступања, слобода збора и другог јавног окупљања.

Грађани имају право да путем средстава информисања изражавају и објављују своја мишљења.

Грађани, организације и удружења грађана могу, под условима одређеним законом, издавати штампу и ширити информације путем других средстава информисања.

Члан 85.

Зајамчује се право грађанина да буде обавијештен о догађајима у Републици и у свијету, који су од интереса за његов живот и рад, као и о питањима од интереса за заједницу.

Штампа, радио и телевизија и друга средства јавног информисања и комуницирања дужни су да истинито и објективно обавјештавају јавност, као и да објављују мишљења и информације органа, организација и грађана који су од интереса за јавност.

Зајамчено је право на исправку објављене информације којом се наноси повреда права или интереса човјека, организације или органа.

Члан 86.

Научно и умјетничко стварање је слободно.

Ствараоци научних и умјетничких дјела, као и научних открића и техничких изума, имају морална и материјална права на своје творевине. Права ствараоца на властите творевине не могу се користити противно интересима друштва да се нова научна достигнућа и технички изуми примјењују.

Обим, трајање, ограничење, престанак и заштита права ствараоца на властите творевине, као и право предузећа односно организација и заједница у којима су те творевине створене као резултат удруживања рада и средстава, одређују се законом.

Члан 87.

Грађанину је зајамчена слобода изражавања припадности народу, слобода изражавања националне културе и слобода употребе свог језика и писма.

Грађанин није дужан да се изјашњава коме народу припада, ни да се опредељује за припадност једном од народа.

Противуставно и кажњиво је свако пропагирање или спровођење националне неравноправности, као и свако распиривање националне, расне или вјерске мржње и нетрпељивости.

Члан 88.

Равноправни су језици народа Босне и Херцеговине и припадника других народа који у њој живе и њихова писма на територији Републике.

Припадници народа Босне и Херцеговине и припадници других народа који у њој живе имају право на наставу на свом језику, у складу са законом.

Законом и статутом друштвено-политичке заједнице и актима предузећа, других организација и заједница обезбјеђује се остваривање равноправности језика и писама припадника других народа који живе у Републици, у службеној употреби на подручјима на којима живе припадници ових народа и утврђују се начин и услови примјене ове равноправности.

Припадници других народа који живе у Републици имају, у складу са Уставом и законом, право на употребу свог језика и писма у остваривању својих права и дужности, као и у поступку пред државним органима и организацијама који врше јавна овлашћења.

Зајамчује се припадницима других народа који живе у Републици да, ради остваривања права на изражавање своје народности и културе, слободно употребљавају свој језик и писмо, развијају своју културу и да ради тога оснивају организације и уживају друга Уставом утврђена права.

Члан 89.

Одбрана Републике је неприкосновено и неотуђиво право и највиша дужност и част сваког грађанина.

Члан 90.

Право је и дужност грађанина да учествује у друштвеној самозаштити.

Члан 91.

Зајамчена је слобода савјести и вјероисповијести.

Исповиједање вјере је слободно и приватна је ствар човјека.

Вјерске заједнице одвојене су од државе и слободне су у вршењу вјерских послова и вјерских обреда.

Вјерске заједнице могу оснивати вјерске школе за спремање свештеника.

Противуставна је злоупотреба вјере и вјерске дјелатности у политичке сврхе.

Вјерске заједнице не могу оснивати политичке организације.

Друштвена заједница може материјално помагати вјерске заједнице.

Вјерске заједнице могу имати право својине на некретнине.

Вјерске заједнице могу да се баве привредном и другом дјелатношћу под условима утврђеним законом.

Члан 92.

Живот човјека је неприкосновен.

Смртна казна може се изузетно прописати и изрећи само за најтеже облике тешких кривичних дјела.

Члан 93.

Зајамчује се неповредивост интегритета људске личности, личног и породичног живота и других права личности.

Забрањено је и кажњиво свако изнуђивање признања и изјава.

Члан 94.

Слобода човјека је неприкосновена.

Нико не може бити лишен слободе, осим у случајевима и у поступку који су утврђени законом.

Лишење слободе може трајати само док постоје законски услови за то.

Незаконито лишавање слободе је кажњиво.

Члан 95.

Лице за које постоји основана сумња да је извршило кривично дјело може бити притворено и задржано у притвору само кад је то неопходно ради вођења кривичног поступка или ради безбједности људи. Притвор се одређује одлуком суда, а само изузетно под условима одређеним законом, одлуком другог законом овлашћеног органа најдуже до три дана.

Лицу које је притворено мора се уручити писмено образложено рјешење у часу притварања или најкасније у року од 24 сата од притварања. Против овог рјешења то лице има право жалбе о којој суд одлучује у року од 48 сати.

Трајање притвора мора бити сведено на најкраће нужно вријеме.

Притвор може трајати по одлуци првостепеног суда најдуже три мјесеца од дана притварања. Овај рок се може одлуком Врховног суда Босне и Херцеговине продужити још за три мјесеца. Ако се до истека тих рокова не подигне оптужница, окривљени се пушта на слободу.

Члан 96.

Зајамчује се поштовање људске личности и људског достојанства у кривичном и сваком другом поступку, у случају лишења, односно ограничења слободе, као и за вријеме извршавања казне.

Нико не смије бити подвргнут мучењу или окрутном, нељудском или понижавајућем кажњавању или поступању.

Забрањено је да се на било ком лицу, без његове сагласности, врше медицински или други научни огледи.

Члан 97.

Свако има право на једнаку заштиту својих права у поступку пред судом, државним и другим органима и организацијама, који рјешавају о његовим правима, обавезама и интересима.

Свакоме је зајамчено право на жалбу или друго правно средство против одлука судова, државних органа и других органа и организација, којима се рјешава о његовом праву или на закону заснованом интересу.

Правна помоћ обезбјеђује се путем адвокатуре као самосталне друштвене службе и путем других видова правне помоћи.

Члан 98.

Нико не може бити кажњен за дјело које, прије него што је учињено није било предвиђено законом или прописом заснованим на закону као кажњиво дјело и за које није била предвиђена казна.

Кривична дјела и кривичне санкције могу се одредити само законом.

Кривичне санкције изриче надлежан суд у законом прописаном поступку.

Нико не може бити сматран кривим за кривично дјело док то не буде утврђено правоснажном судском пресудом.

Лице које је неоправдано осуђено за кривично дјело или је без основа лишено слободе има право на рехабилитацију и на накнаду штете из друштвених средстава, као и на друга права утврђена законом.

Члан 99.

Нико ко је достижан суду или другом органу надлежном за вођење поступка, не може бити кажњен ако по закону није саслушан или ако му није дата могућност да се брани.

Окривљени има право да себи узме браниоца коме се, сагласно закону, омогућава одбрана и заштита права и интереса окривљеног. Законом се одређује у којим случајевима окривљени мора имати браниоца.

Члан 100.

Грађанима се зајамчује слобода кретања и настањивања.Ограничавање слободе кретања и настањивања може се предвидјели законом и то само да би се обезбиједило вођење кривичног поступка, спријечило ширење заразних болести или заштитио јавни поредак, или ако то захтијевају интереси одбране Републике.

Члан 101.

Стање неповредив.

Нико без рјешења донесеног на основу закона не смије ући у туђи стан или друге просторије, ни у њима вршити претресање против воље њиховог држаоца.

Претресању има право да присуствује лице чији се стан или просторије претресају, или члан његове породице односно његов заступник.

Претресање се може вршити само у присуству два свједока.

Под условима предвиђеним законом службено лице може ући у туђи стан или просторије без рјешења надлежног органа и вршити претресање без присуства свједока ако је то неопходно ради непосредног хватања учиниоца кривичног дјела или ради безбједности људи и имовине, или ако је очигледно да се друкчије не би могли обезбиједити докази у кривичном поступку.

Свако противправно улажење у туђи стан и друге просторије и њихово претресање забрањени су и кажњиви.

Члан 102.

Човјекова приватност је неповредива.

Тајна писма и других средстава општења је неповредива.

Законом се једино може прописати да се само на основу рјешења суда може одступити од начела неповредивости тајне писма и других средстава општења, ако је то неопходно за вођење кривичног поступка или за безбједност земље.

Члан 103.

Зајамчена је заштита личних података.

Прикупљање, обрада и сврха коришћења личних података уређују се законом.

Забрањено је коришћење личних података супротно сврси прикупљања.

Члан 104.

Свако има право на заштиту здравља.

Законом се утврђује у којим случајевима грађани који нису осигурам имају право на заштиту здравља из друштвених средстава.

Свака организација у здравству дужна је да, у оквиру свог дјелокруга и расположивих капацитета, пружа медицинску помоћ.

Сваки здравствени радник и свака организација у здравству морају грађанину пружити хитну медицинску помоћ.

Члан 105.

Борцима, војним инвалидима и члановима породица палих бораца зајамчују се права којима се обезбјеђује њихова социјална сигурност и посебна права која се утврђују законом.

Војним инвалидима обезбјеђује се оспособљавање за рад, инвалидска права и други облици заштите.

Члан 106.

Жртвама непријатељског дјеловања којим се угрожава безбједност Републике или Уставом утврђени поредак, жртвама фашистичког терора и цивилним жртвама рата, као и њиховим породицама, обезбјеђује се друштвена заштита.

Законом и одлуком скупштине друштвено-политичке заједнице на основу закона утврђују се облици и обим заштите, као и начин и услови под којима се она остварује.

Члан 107.

Мајка и дијете уживају посебну друштвену заштиту.

Под посебном друштвеном заштитом су малољетници о којима се родитељи не старају, као и друга лица која нису у могућности да се сами брину о себи и заштити својих права и интереса.

Члан 108.

Грађани који су неспособни за рад, а немају средстава потребних за издржавање, имају право на помоћ друштвене за­једнице.

Члан 109.

Породица ужива друштвену заштиту. Брак и правни односи у браку и породици уређују се законом.

Брак се пуноважно закључује слободним пристанком лица која склапају брак пред надлежним органом.

Родитељи имају право и дужност да се старају о подизању и васпитању своје дјеце. Дјеца су дужна да се старају о својим родитељима којима је потребна помоћ.

Дјеца рођена ван брака имају иста права и дужности као и дјеца рођена у браку.

Члан 110.

Право је човјека да слободно одлучује о рађању дјеце. Ово право се може ограничити само ради заштите здравља.

Члан 111.

Човјек има право на здраву животну средину. Друштвена заједница обезбјеђује услове за остваривање овог права.

Члан 112.

Свако ко искориштава земљиште, воду или друга природна добра дужан је да то чини на начин којим се обезбјеђују услови за рад и живот човјека у здравој средини.

Свако је дужан да чува природу и њена добра, природне знаменитости и ријеткости и споменике културе.

Члан 113.

Зајамчено је право насљеђивања. Насљеђивање се уређује законом.

Насљеђивање имовине лица које је уживало социјалну или другу помоћ друштвене заједнице може се законом ограничити.

Члан 114.

Свако је дужан да, под једнаким условима и сразмјерно својим материјалним могућностима, доприноси задовољавању општих друштвених потреба.

Члан 115.

Дужност је свакога да другом пружи помоћ у опасности и да солидарно са другим учествује у отклањању опште опасности.

Свако је дужан да учествује у спречавању оних који ометају јавни ред и мир и у отклањању опасности за миран живот и рад грађана.

Члан 116.

Свако је дужан да се придржава Устава и закона.

Законом се одређују услови под којима је кажњиво пропуштање да се врше Уставом утврђене дужности.

Члан 117.

Противуставна и кажњива је свака самовоља којом се повређује или ограничава право човјека, без обзира на то ко је врши.

Нико не смије употребљавати принуду ни ограничавати права другога, осим у случајевима и у поступку који су прописани законом.

Члан 118.

Свако има право на накнаду штете коју му, у вези са обављањем службе или друге дјелатности државног органа, од­носно организације која врши послове од јавног интереса причини, својим незаконитим или неправилним радом лице или орган који врши ту службу или дјелатност.

Штету је дужна накнадити друштвено-политичка заједница, односно организација у којој се врши дјелатност или служба. Оштећени има право да, у складу са законом, захтијева накнаду и непос­редно од лица које је причинило штету.

Члан 119.

Странци у Републици Босни и Херцеговини уживају слободе и права човјека утврђене Уставом и имају друга права и дужности утврђене законом и међународним уговором.

Члан 120.

Слободе и права зајамчени Уставом не могу се одузети ни ограничити.

Слободама и правима утврђеним Уставом нико се не смије користити ради рушења демократског уређења утврђеног Уста­вом, угрожавања независности, суверенитета и територијалног ин­тегритета и цјелокупности Републике, кршења Уставом зајамчених слобода и права човјека и грађанина, угрожавања мира и равно­правне међународне сарадње, распиривања националне, расне и вјерске мржње или нетрпељивости или подстицања на вршење кривичних дјела, нити се овим слободама може користити на начин којим се вријеђа јавни морал. Законом се одређује у којим случајевима и под којим условима коришћење слободама противно Уставу повлачи ограничење или забрану њиховог коришћења.

Ове слободе и права остварују се, а дужности се испуњавају на основу Устава. Начин остваривања појединих слобода и права може се прописати само законом и то једино кад је Уставом предвиђено или кад је неопходно за њихово остваривање.

Обезбјеђује се судска заштита слобода и права зајамчених Уставом.

Глава IV
УСТАВНОСТ И ЗАКОНИТОСТ
[уреди]

Члан 121.

Ради остваривања Уставом и законом утврђених друштвено-економских и политичких односа и ради заштите слобода и права човјека и грађанина, својине, права предузећа и других органи­зација и заједница и друштвено-политичких заједница, обезбјеђује се заштита уставности и законитости.

Члан 122.

Старање о уставности и законитости је дужност судова, органа друштвено-политичких заједница, предузећа и других организација и заједница, као и носилаца самоуправних, јавних и других друштвених функција.

Уставни суд Босне и Херцеговине, као носилац заштите ус­тавности, обезбјеђује и законитост у складу са Уставом.

Право је и дужност грађана да дају иницијативу за заштиту уставности и законитости.

Члан 123.

Закони и други прописи и општи акти органа друштвено-политичких заједница, као и општи акти предузећа и других организација и заједница, морају бити у сагласности са Уставом.

Сви прописи и други општи акти органа друштвено-политичких заједница, морају бити у сагласности са законом.

Општи акти предузећа и других организација и заједница не могу бити у супротности са законом.

Ако орган који одлучује у појединачним стварима сматра да пропис и други општи акт није у сагласности са законом, односно да је у супротности са законом, дужан је да покрене поступак пред Уставним судом.

Члан 124.

Скупштина Републике може укинути или поништити уредбу, други пропис или општи акт Владе Републике који није у сагласности са Уставом или законом.

Влада може укинути пропис или други општи акт републичког органа управе који није у сагласности са Уставом, законом или прописом Владе.

Скупштина општине може укинути или поништити пропис или други општи акт извршног органа општине или општинског органа управе који није у сагласности са Уставом, законом, статутом општине, односно прописом скупштине општине.

Члан 125.

Влада Републике има право да до одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине, односно другог надлежног органа, обус­тави од извршења пропис, општи акт или појединачни акт или радњу скупштине општине и скупштине градске заједнице, извршног органа општине, односно градске заједнице, органа управе или другог органа, организације, заједнице и правног лица којим се одузи­мају или ограничавају Уставом зајамчене слободе, права и дужности човјека и грађанина или се нарушава Уставом утврђено уређење, за које сматра да су противуставни или противзаконити.

Републички орган управе има право да задржи од извршења пропис или други општи акт општинског органа управе који није у сагласности са Уставом или законом и да предложи скупштини општине да укине или поништи такав пропис или општи акт. Ако надлежна скупштина којој је предложено укидање односно поништавање прописа или општег акта задржаног од извршења не донесе никакво рјешење у року од 30 дана од дана пријема приједлога, Влада може обуставити извршење тог прописа односно општег акта до одлуке Уставног суда.

Скупштина општине има право да, до одлуке Уставног суда, обустави извршење општег акта предузећа или друге организације и заједнице, који није у сагласности са Уставом или који је у супрот­ности са законом.

Орган који је обуставио извршење прописа или другог општег акта дужан је без одлагања покренути поступак за оцјењивање његове уставности односно законитости пред Уставним судом.

Члан 126.

Закони и други прописи и општи акти органа друштвено-политичких заједница објављују се прије него што ступе на снагу.

Закони, други републички прописи и општи акти објављују се у републичком службеном листу.

Општински прописи и други општи акти објављују се у службеном гласилу одређеном статутом општине.

Статутом општине може се изузетно одредити да се објављи­вање одређених прописа може вршити и на уобичајени начин, с тим да се имају накнадно у најкраћем року објавити у службеном гласилу општине.

Члан 127.

Закони и други прописи и општи акти органа друштвено-политичких заједница ступају на снагу најраније осмог дана од дана об­јављивања.

Само из нарочито оправданих разлога може се одредити да закон, други прописи или општи акт ступа на снагу у року краћем од осам дана од дана објављивања или истог дана када је об­јављен. .

Општи акти предузећа и других организација и заједница не могу се примјењивати прије него што се на одговарајући начин објаве.

Члан 128.

Закони и други прописи и општи акти органа друштвено-политичких заједница не могу имати повратно дејство.

Само законом може се одредити да поједине његове одредбе, ако то захтијева општи интерес, имају повратно дејство.

План и буџет и прописи за њихово извршење примјењују се за вријеме за које су донесени.

Кажњива дјела се утврђују и казне за ова дјела изричу према закону, односно другом пропису који је важио у вријеме извршења дјела, осим ако је нови закон, односно пропис блажи за учиниоца.

Члан 129.

Сви појединачни акти и мјере органа управе и других државних органа који врше извршне и управне послове, као и појединачни акти предузећа и других организација и заједница које они доносе у вршењу јавних овлашћења, морају се заснивати на закону или на другом законито донесеном пропису.

Члан 130.

Државни органи, као и предузећа и друге организације и зајед­нице које врше јавна овлашћења, могу у појединачним стварима рјешавати о правима и обавезама или, на основу закона, примјењивати мјере принуде или ограничења, само у законом прописаном поступку у коме је свакоме дата могућност да брани своја права и интересе и да против донесеног акта изјави жалбу или употријеби друго законом предвиђено правно средство.

Органи управе могу налагали обавезе појединим организацијама и заједницама у погледу њиховог рада само ако су за то законом изричито овлашћени и у законом прописаном поступку.

Члан 131.

Незнање језика на коме се води поступак не смије бити сметња за одбрану и остваривање права и оправданих интереса грађана и организација.

Свакоме је зајамчено право да у поступку пред судом или другим државним органима, предузећима и другим организаци­јама и заједницама које у вршењу јавних овлашћења рјешавају о правима и обавезама грађана, употребљава свој језик и да се у том поступку упознаје на свом језику са чињеницама.

Члан 132.

Против рјешења и других појединачних аката судских, управних и других државних органа, као и против таквих аката организација и заједница које врше јавна овлашћења, донесених у првом степену, може се изјавити жалба надлежном органу.

Законом се изузетно, у одређеним случајевима, може иск­ључити жалба ако је на други начин обезбијеђена заштита права и законитости.

Члан 133.

О законитости коначних појединачних аката којима државни органи или организације и заједнице које врше јавна овлашћења рјешавају о правима или обавезама, одлучује суд у управном спору, ако за одређену ствар није законом предвиђена друга судска заштита.

Само законом може се изузетно, у одређеним врстама управних ствари, искључити управни спор.

Члан 134.

Државни органи и организације и заједнице које врше јавна овлашћења, пред којима се води поступак, дужни су странкама указивати помоћ у остваривању њихових права.

У општини се организује пружање правне помоћи грађанима и организацијама ради заштите и остваривања њихових права и интереса заснованих на закону.

Глава V
СУДСТВО И ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО
[уреди]

Члан 135.

Судови штите слободе и права грађана и права радника и органи­зација и заједница и обезбјеђују уставност и законитост.

Члан 136.

Судску функцију врше редовни судови, као органи државне власти.

Редовни судови су у вршењу судске функције независни и суде на основу Устава и закона.

Редовни судови установљавају се законом.

Надлежност, састав и организација редовних судова и поступак пред тим судовима утврђују се законом.

Члан 137.

Редовни судови: одлучују у споровима о основним личним односима, правима и обавезама грађана и правима и обавезама друштвено-политичких заједница; изричу казне и друге мјере према учиниоцима кривичних дјела и других кажњивих дјела одређених законом; одлучују о законитости појединачних аката државних органа, организација и заједница које врше јавна овлашћења; рјешавају спорове о имовинским и радним односима, ако рјешавање тих спорова није повјерено другим судовима и рјешавају о другим односима кад је то законом предвиђено.

Редовни судови прате и проучавају друштвене односе и појаве од интереса за остваривање својих функција и дају скупштинама одговарајућих друштвено-политичких заједница и другим државним органима, организацијама и заједницама приједлоге за спријечавање друштвено-опасних и штетних појава и за учвршћивање законитости, одговорности и морала.

Редовни судови у свом дјелокругу имају право и дужност да обавјештавају скупштину одговарајуће друштвено-политичке за­једнице о примјењивању закона и о раду судова.

Члан 138.

О кривичним дјелима војних лица и одређеним кривичним дјелима других лица која се односе на одбрану и безбједност Републике, као и о другим правним стварима које се односе на спорове у вези са службом у Армији Републике суде војни судови.

Члан 139.

Ако законом није утврђено да одређене врсте спорова рјешавају редовни судови, странке могу повјерити арбитражи, мировном вијећу, изабраном или другом суду рјешавање спорова који настају из међусобних односа странака које оне самостално уређују или који произилазе из права којима слободно располажу.

Надлежност, састав и организација арбитража, мировних вијећа, избраних и других судова, поступак пред тим судовима и начин избора и разрјешења судија утврђује се актом о установљењу суда, у складу са законом. Поједине врсте судова за рјешавање одређених врста спорова могу се установити и законом.

Члан 140.

Расправљање пред судом је јавно.

Ради чувања тајне, заштите морала, интереса малољетника или заштите других посебних интереса друштвене заједнице, законом се одређује у којим се случајевима у расправљању може искључити јавност.

Члан 141.

Суд суди у вијећу.

Законом се може одредити да у одређеним стварима суди судија појединац.

Члан 142.

У суђењу учествују судије и грађани као судије, судије поротници или поротници, на начин утврђен законом, односно актом о установљењу суда.

Законом се може прописати да у одређеним судовима и у одређеним стварима у суђењу учествују само судије.

Члан 143.

Судије редовних судова бира и разрјешава Скупштина Републике.

Грађане који учествују у суђењу у редовном суду бира и разрјешава скупштина одговарајуће друштвено-политичке зајед­нице, у складу са законом.

Судије редовних судова бирају се без ограничења трајања мандата.

Члан 144.

Нико ко учествује у суђењу не може бити позван на одговорност за мишљење дато приликом доношења судске одлуке, а у поступку покренутом због кривичног дјела учињеног у вршењу судијске функције не може бити притворен без одобрења надлежне скупштине друштвено-политичке заједнице.

Члан 145.

Судија не може вршити службу или посао који су неспојиви са судијском функцијом.

Члан 146.

О жалби или другом правном средству против судске одлуке може одлучити само надлежни суд.

Законом, односно актом о установљењу арбитраже, ми­ровних вијећа, избраних и других судова, одређује се кад је и под којим условима против његове одлуке допуштено правно средство.

Законом се одређује под којим се условима одлука арбитраже, мировног вијећа, избраног и другог суда може побијати и

Члан 147.

Јавно тужилаштво је самостални државни орган који гони учиниоце кривичних и других законом одређених кажњивих дјела, предузима законом одређене мјере за заштиту интереса друштвене заједнице и улаже правна средства ради заштите уставности и законитости.

Јавно тужилаштво врши функцију на основу Устава и закона.

Члан 148.

Јавна тужилаштва установљавају се законом. Надлежност, састав и организација јавних тужилаштава утврђују се законом.

Члан 149.

Јавно тужилаштво има право и дужност да обавјештава скупштину одговарајуће друштвено-политичке заједнице о примјењивању закона и о свом раду.

Члан 150.

Јавног тужиоца именује и разрјешава Скупштина Републике, на начин, под условима и по поступку одређеним законом.

Јавни тужилац именује се на одређени период и може бити поново именован у складу са законом.

Члан 151.

Јавни тужилац има право и дужност да нижем јавном тужиоцу даје обавезна упутства за његов рад и може, у складу са законом, преузети вршење појединих послова за које је надлежан нижи јавни тужилац.

Виши јавни тужилац може овластити нижег јавног тужиоца да поступа у поједином случају или да врши одређене радње из надлежности другог нижег јавног тужиоца.

Члан 152.

Државни органи, предузећа и друге организације и заједнице дужни су пружати помоћ судовима и јавним тужилаштвима у вршењу службених послова.

Члан 153.

Војно тужилаштво гони учиниоце кривичних дјела који су у надлежности војних судова и предузима одређене мјере за заштиту интереса друштвене заједнице и улаже правна средства ради заштите уставности и законитости на начин прописан законом.

Глава VI
ОДБРАНА РЕПУБЛИКЕ
[уреди]

Члан 154.

Неприкосновено је и неотуђиво право и дужност грађана, народа Босне и Херцеговине и припадника других народа који у њој живе да штите и бране слободу, независност, суверенитет, територијални интегритет и цјелокупност и Уставом утврђено уређење Републике:

Члан 155.

Нико нема право да призна или потпише капитулацију, нити да прихвати или призна окупацију Републике Босне и Херцеговине или појединог њеног дијела. Нико нема право да спријечи грађане Републике Босне и Херцеговине да се боре против непријатеља који је напао Републику. Такви акти су противуставни и кажњавају се као издаја Републике.

Издаја Републике је најтежи злочин према народу и кажњава се као тешко кривично дјело.

Члан 156.

Право је грађана да активно учествују у изграђивању политике одбране, у припремама за одбрану Републике и да им се, у оквиру система и планова одбране, обезбиједе потребни услови за оспособљавање за одбрану и заштиту и за учешће у одбрани Републике.

Члан 157.

Република уређује систем одбране и утврђује основе планова и припремних мјера у Републици, уређује и организује одбрану и цивилну заштиту, уређује и организује припреме становништва, привреде, друштвених служби и државних органа, а за вријеме рата организује општенародни отпор у Републици и њиме руководи.

Члан 158.

Општина уређује и организује одбрану и цивилну заштиту, организује и спроводи припреме становништва, привреде, друштвених служби и државних органа, усмјерава припреме предузећа, мјесних заједница и других организација и заједница и обезбјеђује извршавање других задатака одбране утврђених законом, а за вријеме рата руководи општенародним отпором на свом подручју. Своја права и дужности у области одбране општина остварује у складу са Уставом, законом и системом одбране и плановима одбране Републике.

Члан 159.

У мјесној заједници грађани се непосредно организују и припремају за учешће у пружању отпора агресору, заштити и спаша­вању од ратних дејстава и за извршавање других задатака одбране Републике, у складу са Уставом, законом и статутом општине.

Члан 160.

Предузећа и друге организације и заједнице имају право и дужност да активно учествују у одбрани Републике и у вези са тим организују и спроводе припреме, обезбјеђују средства и врше друге задатке од интереса за одбрану, у складу са Уставом, законом, плановима и одлукама друштвено-политичких заједница. Ове организације и заједнице су одговорне за извршење тих задатака.

Члан 161.

Политичке организације, друштвене организације и стручна и друга удружења грађана учествују у припремама за одбрану и оспособљавају своје чланове за извршавање задатака у одбрани Републике.

Члан 162.

Оружане снаге Републике Босне и Херцеговине штите независност, суверенитет, територијални интегритет и цјелокупност и Уставом утврђено уређење Републике.

Оружане снаге Републике чини Армија Републике. У случају рата оружане снаге, поред Армије, чине и полиција и наоружани састави који се стављају под јединствену команду оружаних снага Републике и чине јединствену цјелину.

Сваки грађанин који са оружјем или на други начин учествује у отпору против агресора припадник је оружаних снага Републике.

У погледу састава старјешинског кадра и постављања на више командне и руководеће положаје у Армији Републике примјењује се начело што сразмјерније заступљености народа Босне и Херцеговине и припадника других народа који у њој живе.

Ако се организују јединице оружаних снага Републике од припадника других народа који живе у Босни и Херцеговини, у командовању и обуци употребљаваће се језик тих народа.

Члан 163.

Војна обавеза грађана је општа.

Члан 164.

Цивилна заштита је дио система одбране Републике, а организује се на најширим друштвеним основама ради заштите и спашавања становништва и материјалних добара од ратних дејстава и од елементарних непогода.

Глава VII
ОПШТИНА, ЗАЈЕДНИЦА ОПШТИНА И ГРАД САРАЈЕВО
[уреди]

Члан 165.

Општина је основна друштвено-политичка заједница, заснована на власти грађана.

У општини грађани непосредно и у одговарајућим облицима организовања, сарадње и повезаности са грађанима у другим општинама и ширим друштвено-политичким заједницама стварају и обезбјеђују услове за свој живот и рад, усмјеравају друштвени развој, усклађују и остварују своје интересе, задовољавају заједничке потребе и остварују власт и управљају другим друштвеним пословима.

Функције власти и управљања другим друштвеним пословима, осим оних које се према Уставу остварују у ширим друштвено-политичким заједницама, остварују се у општини.

Члан 166.

Права и дужности општине утврђују се Уставом, законом и статутом општине.

У општини се нарочито:

1) стварају и развијају материјални и други услови за живот и рад и за задовољавање материјалних, социјалних, културних и других заједничких потреба;
2) усклађују појединачни и заједнички интереси са општим ин­тересима; обезбјеђује остваривање солидарности;
3) усмјерава и усклађује привредни и друштвени развој, посебно у области васпитања и образовања, културе, физичке и техничке културе, здравства, социјалне заштите и комуналних служби;
4) обезбјеђују општи услови за рад и привређивање, за запошљавање, снабдијевање грађана и за вршење услужних дјелатноси;
5) уређују односи од непосредног интереса за грађане у општини;
6) организује вршење послова од заједничког и општег друштвеног интереса и образују органи за вршење тих послова;
7) обезбјеђује непосредно извршавање закона, ако њихово извршавање није Уставом и законом стављено у надлежност органа ширих друштвено-политичких заједница;
8) обезбјеђује остваривање и заштита слобода, права и дужности човјека и грађанина;
9) обезбјеђује остваривање равноправности народа Босне и Херцеговине и припадника других народа који у њој живе и услови м развој њихове културе;
10) штити законитост и сигурност људи и имовине и јавни ред и мир;
11) уређује коришћење земљишта и добара у општој употреби;
12) утврђује и спроводи политику стамбене изградње, станарина и одржавања станова и стамбених зграда; стварају ус­лови за рационалну стамбену изградњу и за обезбјеђење станова одређеним категоријама грађана; уређују односи у стамбено-комуналној области;
13) утврђује и спроводи политику уређења простора и одређује његову намјену; усмјерава и уређује изградњу градова и других насеља, као и подручја с посебном намјеном;
14) уређује и обезбјеђује заштиту и унапређивање човјекове средине;
15) уређује и организује одбрану и цивилну заштиту;
16) организује и обезбјеђује друштвену самозаштиту и друштвену контролу;
17) врше и друга права и дужности утврђени Уставом, законом и статутом општине.

Општина, у складу са Уставом, учествује у утврђивању и спровођењу политике Републике.

Члан 167.

Општина располаже, користи и управља земљиштем, шумама, добрима у општој употреби и другим некретнинама у друштвеној својини ако та права не врше предузећа, друге организације и заједнице и друштвено-политичке заједнице или друга друштвена правна лица.

Члан 168.

Општина се образује за подручје које чини просторну и урбану цјелину, на којем постоје економски и други услови за оствари­вање заједничких интереса и задовољавање одређених заједничких потреба грађана и за остваривање самоуправљања и вршења власти.

Образовање и укидање општина и утврђивање подручја општина, уређује се законом.

Образовање и укидање општина може се вршити по претходно прибављеном мишљењу грађана и скупштина заинтересованих општина.

Издвајање насељених мјеста из састава једне општине и укључивање тих мјеста у састав друге општине врши се по претходно прибављеном мишљењу заинтересованих грађана и уз сагласност скупштина заинтересованих општина.

Члан 169.

Ради задовољавања заједничких потреба у општини, радници у предузећима и грађани у мјесним заједницама и другим организацијама и заједницама и у општини као цјелини, референдумом, на зборовима и другим облицима личног изјашњавања, одлучују о удруживању средстава и о њиховом коришћењу.

У оквиру законом утврђеног система извора и врста пореза, такса и осталих дажбина, грађани у општини самостално одлучују о обиму и начину финансирања општих друштвених потреба у Општини.

Општина која својим укупним средствима неможе финансирати опште друштвене потребе утврђене Уставом има право на допунска средства под условима и мјерилима утврђеним законом.

Члан 170.

Ради извршавања својих права и дужности општина самостално доноси прописе.

Ако се законом утврђују само начела за уређивање односа у одређеној области, општина самостално уређује односе у тој области у складу са тим начелима.

У области које се уређују законом, општина, у оквиру својих права и дужности, може доносити прописе ради Уређења питања и односа од непосредног интереса за општину, ако закон није донесен. Ступањем на снагу закона, престаје да важи општински пропис.

У областима које се уређују законом, тим законом може се овластити општина да својим прописима уређује одређене односе и другачије него што су уређени законом, у складу са својим особеностима и потребама.

Општина, на основу овлашћења из закона, може доносити прописе за извршење закона.

Члан 171.

Скупштину општине и скупштину градске заједнице чине одборници чији се број утврђује статутом.

Предсједници и потпредсједници скупштина општина, односно скупштина градских заједница бирају се из реда одборника у скупштинама општина, односно скупштинама градских заједница.

Начин кандидовања, избора и опозива предсједника и потпредсједника скупштина општина и скупштина градских заједница уређује се законом и статутом.

Члан 172.

Састав, организација, надлежност и начин кандидовања, избора и опозива извршног органа општине, односно градске заједнице утврђује се законом и статутом.

Члан 173.

Скупштина општине и њени органи и извршни орган општине у вршењу послова из свог дјелокруга доносе одлуке, наредбе, упутства, рјешења и закључке, као и резолуције и препоруке. Одлуке и резолуције може доносити само скупштина општине.

Члан 174.

Општина, у оквиру својих права и дужности и утврђене спољне политике и међународних уговора Републике, остварује сарадњу са локалним заједницама других држава и одговарајућим националним и међународним органима и организацијама.

Члан 175.

Статутом општине, у складу са Уставом, утврђују се: права и дужности општине и начин њиховог остваривања; односи између грађана, предузећа, мјесних заједница и других организација и заједница у остваривању заједничких интереса; организација скупштине општине и њених органа и извршног органа општине; облици непосредног учешћа грађана у вршењу друштвених послова, као и друга питања, у складу са њеним особеностима.

Члан 176.

За вријеме ратног стања или у случају непосредне ратне опасности образује се предсједништво скупштине општине које одлучује

0 питањима из надлежности скупштине, ако не постоји могућност да се она састане. Састав предсједништва утврђује се законом.

Предсједништво је дужно да одлуке које је донијело из надлежности скупштине општине поднесе на потврду скупштини чим она буде у могућности да се састане.

Члан 177.

Општине међусобно сарађују на принципима добровољности и солидарности, удружују средства и образују заједничке органе, организације и службе за вршење постова од заједничког интереса и за задовољавање заједничких потреба.

Члан 178.

1. Општине, које су просторно и економски међусобно повезане, могу се, ради рационалнијег и ефикаснијег остваривања заједничких интереса и потреба грађана и усклађивања друштвено економског развоја, удруживати у заједнице општина.

Удруживање општина у заједницу општина врши се договором који закључују скупштине општина.

2. Заједница општина има статут који доноси скупштина заједнице уз претходну сагласност скупштина удружених општина.

3. Скупштина заједнице општина доноси планове и програме развоја заједнице и уређује односе о питањима утврђеним статутом заједнице.

Закључци и ставови скупштине заједнице општина обавезују удружене општине кад их усвоје скупштине удружених општина.

Члан 179.

Законом се може одредити обавезно удруживање општина у градске односно друге заједнице општина као посебне друштвено-политичке заједнице на које се преносе одређени послови из надлежности Републике односно општине.

Члан 180.

1. У граду на чијем је подручју образовано више општина, образује се градска заједница као посебна друштвено-политичка заједница у којој се, у заједничком интересу грађана, обезбјеђује планирање друштвено-економског развоја, просторно и урбанистичко уређивање, јединственост система одбране и друштвене самозаштите и задовољавање комуналних потреба. Општине могу, у заједничком интересу, повјерити градској заједници и друга права и дужности.

Права и дужности општине на подручју градске заједнице врше општине и градска заједница, Законом се може одредити да се одређени послови обављају у јединственом органу управе градске заједнице.

Законом се одређују општине које чине градску заједницу.

Градска заједница самостално уређује односе и доноси прописе и врши друге послове у областима од заједничког интереса за грађане у складу са Уставом, законом и статутом градске заједнице.

Република може законом одређене послове из своје надлежности повјерити градској заједници;

Органи управе градске заједнице имају право надзора над законитошћу рада општинских органа управе у погледу извршавања закона, других прописа и општих аката из надлежности градске заједнице, ако Уставом и законом није друкчије уређено.

2. Градској заједници и општинама припадају приходи од пореза, такса и других дажбина који су по Уставу и закону приходи општина. Ови приходи распоређују се између градске заједнице и општина сразмјерно њиховим правима и дужностима по поступку утврђеном статутом градске заједнице. За повјерене послове из своје надлежности Република обезбјеђује градској заједници посебна средства.

Члан 181.

Град Сарајево је градска заједница општина као посебна друштвено-политичка заједница.

Члан 182.

Ако Република градској заједници, односно другој заједници општина пренесе вршење послова из оквира својих права и дужности, дужна је да обезбиједи и средства за извршавање тих послова.

Члан 183.

Општине и градске заједнице могу се удруживали у заједнице општина и градова и друге облике удруживања општина и градова у циљу развијања међуопштинске и међуградске сарадње и унапређивања комуналног система.

Глава VIII
ОДНОСИ У РЕПУБЛИЦИ И ПРАВА И ДУЖНОСТИ РЕПУБЛИКЕ
[уреди]

Члан 184.

Грађани, народи Босне и Херцеговине и припадници других народа који у њој живе, остварују и обезбјеђују развој друштвено-економских и политичких односа утврђених Уставом, националну слободу, равноправност и сувереност, територијални интегритет и цјелокупност, одбрану, безбједност и друштвену самозаштиту, развијају и јачају заједнички живот народа Босне и Херцеговине и припадника других народа који у њој живе, уређују, остварују и осигуравају услове за што успјешнији друштвени развој, остварују и обезбјеђују јединствено тржиште, обезбјеђују демократске слободе и права човјека и грађанина, солидарност и социјалну сигурност грађана и радника, уставност и законитост, утврђују спољну политику, залажу се за мир у свијету, изграђују и развијају одговарајуће облике међусобне сарадње и врше све друге друштвене послове од заједничког интереса за политички, привредни и културни живот и друштвени развитак Републике.

Грађани, народи Босне и Херцеговине и припадници других народа који у њој живе, остварују своје заједничке интересе у предузећима и другим организацијама и заједницама, мјесним заједницама, и у општинама, дјелатношћу синдиката, политичких и друштвених организација и слободним и свестраним активностима грађана, као и преко републичких органа кад је то одређено Уставом и законом.

Члан 185.

Предузећа, друге организације и заједнице и њихова удружења, без обзира на њихово сједиште, послују слободно и равноправно на територији Републике, у складу са прописима који важе у мјесту њиховог пословања.

Противуставни су прописи и други акти и радње којима се предузећа, друге организације и заједнице или радници стављају у неравноправан положај зависно од сједишта односно пребивалишта.

Члан 186.

Забрањено је удруживање предузећа, других организација и заједница и свака друга дјелатност и радња организација и државних органа који су управљени на спречавање слободног кретања и удруживања рада и средстава и слободне размјене робе и услуга, или на стварање монополског положаја у Републици, којим се стичу материјална и друга преимућства која се не заснивају на раду и стварају неравноправни односи у пословању или нарушавају други економски и друштвени односи утврђени Уставом.

Члан 187.

Запошљавање грађана је слободно на територији Републике подједнаким условима који важе у мјесту запослења.

Права по основу рада која су од утицаја на остваривање права из социјалног осигурања и друга слична права признају се на територији Републике без обзира на то у којој су друштвено-политичкој заједници стечена.

Права, дужности и обавезе грађана који обављају дјелатности у иностранству или су запослени у иностранству утврђују се зак­оном.

Члан 188.

Развој привредно недовољно развијених подручја од општег је интереса за складан развој цјелокупне привреде и за свестрани друштвено-економски развој Републике.

Република се стара о обезбјеђивању материјалних и других услова за подстицање бржег привредног развоја и за јачање материјалне основе друштвених дјелатности привредно недовољно развијених подручја.

Развој привредно недовољно развијених подручја у Репуб­лици остварује се првенствено непосредним повезивањем са привредно развијеним подручјима, заједничким програмирањем развоја и заједничким улагањима у привреду недовољно разви­јених подручја.

Образује се посебан републички фонд за кредитирање бржег привредног развоја недовољно развијених подручја.

Законом се утврђују привредно недовољно развијена по­дручја, стални извори финансирања фонда, посебни услови кредити­рања из средстава фонда, начин управљања и пословања фонда.

Члан 189.

Ако се актима органа друштвено-политичких заједница којима се утврђује или спроводи заједничка економска политика нарушава равноправност предузећа и других организација и заједница у стицању дохотка и располагању резултатима рада, истовремено са утврђивањем заједничке економске политике, односно са доношењем мјера за њено спровођење, утврђује се и обезбјеђује компензација као саставни дио мјера заједничке економске политике за одговарајући плански период.

Члан 190.

1. Народна банка Босне и Херцеговине је установа јединственог монетарног система, која у складу са Уставом спроводи монетарну, девизну и кредитну политику и одговорна је за спровођење те политике Скупштини Републике.

Мјерама за спровођење монетарне, девизне и кредитне политике не може се нико довести у неравноправан положај у погледу обављања дјелатности и стицању дохотка.

Народна банка, у оквиру својих права и дужности, одговорна је за стабилност валуте, за општу ликвидност плаћања у Републици и према иностранству и за спровођење и праћење спроводења монетарне, девизне и кредитне политике.

Народна банка самостално, у оквиру својих права и дужности, извршава законом или другим прописом, односно општим актом, утврђене мјере којима се остварују циљеви и задаци монетарне, девизне и кредитне политике, а дужна је да у спровођењу те политике поступа у складу са одлукама и мјерама које у оквиру својих права и дужности доноси Савјет Народне банке Босне и Херцеговине.

Пословне банке и друге финансијске организације дужне су да се придржавају одлука које Народна банка доноси ради остваривања монетарне, девизне и кредитне политике. Народна банка врши контролу над радом пословних банака и других финансијских организација у складу са законом.

Народна банка не може се бавити дјелатношћу пословних банака.

Статус Народне банке уређује се законом.

Народном банком управља Савјет Банке, а радом и организацијом пословања Банке руководи гувернер Банке.

Савјет и гувернер Народне банке одговорни су Скупштини Републике за одлуке и акте које, у оквиру својих надлежности, доносе из области пословања Банке.

У вршењу политичке контроле над радом Народне банке, Скупштина Републике може укинути или поништити пропис и други општи акт Народне банке који није у складу са Уставом, законом и другим прописом или другим општим актом који је донијела Скупштина Републике.

Народна банка подноси Скупштини Републике најмање једанпут годишње извјештај о своме раду и пословању.

Члан 191.

Систем, извори и врсте пореза, такса и осталих дажбина уређују се законом.

Ради задовољавања општих друштвених потреба утврђених Уставом и других друштвених потреба грађани плаћају порезе на приходе, имовину и имовинска права, таксе и друге дажбине.

Грађани који самостално обављају дјелатност личним радом и земљорадници плаћају порез из личног дохотка.

Порези из дохотка, односно добити предузећа и другог правног лица плаћају се према прописима и у корист друштвено-политичке заједнице на чијој територији та организација, односно то лице или њихови дијелови трајно обављају дјелатност.

Доприноси из дохотка предузећа и другог правног лица плаћају се према одлуци и у корист фонда или другог облика организовања који обезбјеђују задовољавање потреба и интереса, односно коришћење услуга за које се плаћају ти доприноси.

Порези из личних доходака, односно прихода радника и грађана, осим пореза на имовину и приходе од имовине, плаћају се, у складу са законом, према прописима и у корист друштвено-политичке заједнице на чијој територији радник или грађанин живи.

Доприноси из личних доходака, односно прихода радника и грађана плаћају се, у складу са законом, према одлуци и у корист фонда или другог облика организовања који раднику и грађанину или члановима њихове породице обезбјеђују задовољавање потреба и интереса, односно коришћење услуга за које се плаћају ти доприноси.

Члан 192.

Послове у области извршавања обавеза плаћања пореза и других дажбина, односно доприноса обвезника, утврђених зак­оном, обављају службе друштвених прихода као друштвене службе.

Члан 193.

Друштвено-политичка заједница има буџет. У буџету се утврђују сви приходи и сви расходи друштвено-политичке заједнице.

Ради подмиривања општих друштвених потреба од значаја за остваривање права и дужности Републике, односно општине или градске заједнице, дио прихода из пореза и других дажбина, може се, прије уношења у буџет друштвено-политичке заједнице, на основу закона, користити за намјене и на начин утврђен законом.

Члан 194.

Кад је то неопходно ради спречавања и отклањања већих поремећаја у привреди или кад то захтијевају интереси одбране или друге ванредне потребе Републике, законом се могу прописати:

- границе у којима друштвено-политичке заједнице могу утврђивати своје приходе из дохотка предузећа, других организација и заједница и промета производа и услуга;
- обавезе предузећа, фондова и других облика организовања основаних законом и друштвено-политичких заједница да образују резервна средства;
- привремена забрана располагања дијелом средстава за потрошњу или дијелом средстава за финансирање проширене репродукције од стране предузећа, фондова и других облика организовања основаних законом и друштвено-политичких заједница;
- начин располагања вишковима прихода буџета друштвено-политичких заједница као и вишковима прихода фондова и других облика организовања основаних законом који произилази из законом утврђених обавеза.

Члан 195.

За извршавање закона и других прописа одговорни су општински органи, уколико то Уставом и законом није стављено у надлежност републичких органа.

Члан 196.

Законом се могу поједини послови из надлежности Републике пренијети у надлежност општинских органа, уз обавезу Републике да тим органима обезбиједи одговарајућа средства, односно изворе прихода за вршење пренесених послова.

Члан 197.

Ако општински органи и организације, односно органи и организације градске заједнице не извршавају права, дужности и одговорности утврђена Уставом, законом и другим прописом, Република има право и дужност да путем републичких органа непосредно обезбиједи извршавање Устава, закона и драгих прописа док их општински органи и организације, односно органи и организације градске заједнице не буду извршавали.

Члан 198.

Законом се може прописати обавеза општине да оснује одређене органе за вршење надзора над извргавањем закона и других прописа, односно органе управе за вршење послова од општег интереса за Републику који су пренесени у надлежност општинских органа.

Члан 199.

Републички органи који врше послове управног и инспекцијског надзора могу, у складу са законом, вршити ове послове на цијелој територији Републике ради контроле извршавања закона и заштите законитости и права грађана и радника, предузећа и других организација и заједница.

Члан 200.

Републику Босну и Херцеговину представљају Уставом одређени органи Републике.

Члан 201.

Република преко републичких органа, у оквиру својих права и дужности утврђених Уставом:

1) обезбјеђује независност и територијални интегритет и цјелокупност Републике и штити њен суверенитет у међународним односима; одлучује о рату и миру;
2) обезбјеђује Уставом утврђени поредак Републике, равноправност народа Босне и Херцеговине и припадника других народа који у њој живе, као и остваривање и заштиту слобода, права и дужности човјека и грађанина;
3) утврђује спољну политику Републике и стара се о њеном спровођењу; одржава политичке економске и друге односе са другим државама и међународним организацијама; закључује, ратификује и обезбјеђује извршавање међународних уговора; обезбјеђује извршавање међународних обавеза Републике; штити држављане Републике и њихове интересе и интересе домаћих правних лица у иностранству; уређује остваривање међународних односа; уређује организацију и дјелатност служби иностраних послова Републике;
4) штити уставност и законитост у складу са Уставом и обезбјеђује јединство правног система;
5) уређује систем одбране и стара се о његовом спровођењу; уређује систем друштвене самозаштите; основна права и дужности грађана, предузећа и других организација и заједница, политичких и друштвених организација у области одбране; уређује основна права и обавезе предузећа и других организација и заједница у погледу приоритетне производње и пружања услуга ва потребе одбране и производње наоружања и војне опреме; уређује усклађивање, прилагођавање просторних и урбанистичких планова и инвестиционе изградње потребама одбране Републике; утврђује планове и припремне мјере за одбрану Републике; проглашава мобилизацију; уређује руковођење и командовање оружаним снагама Републике и остварује врховно командовање оружаним снагама; уређује и организује Армију Републике и руководи и командује њоме; уређује: управљање и располагање средствима која се користе у Армији Републике и за њене потребе; војну обавезу грађана и заштиту чланова породица лица на обавезној војној служби; статусна и драга питања лица на служби у Армији Републике и војних лица; посебна права и дужности војних лица у вези са службом у оружаним снагама; уређује и обезбјеђује војно школство и научно истраживачки рад за потребе оружаних снага; уређује и организује војне судове и војно тужилаштво; уређује и обезбјеђује социјално осигурање и заштиту војних лица, односно војних осигураника и њихових породица;
6) уређује и организује службу државне безбједности; уређује службу јавне безбједности и јавни ред и мир;
7) подстиче, усмјерава и усклађује развој привреде и других друштвених дјелатности; обезбјеђује услове за што складнији развој Републике у цјелини, а посебно за бржи развој привредно недо­вољно развијених подручја;
8) уређује: праву радника у предузећима, другим организацијама и заједницама којима се обезбјеђује њихов Уставом утврђени положај и права радника и грађана ради обезбјеђења њихове социјалне сигурности и солидарности; запошљавање и заштиту на раду;
9) уређује: права и обавезе предузећа, других организација и заједница и друштвено-политичких заједница у погледу средстава у друштвеној својини и другим облицима својине;
10) уређује: облигационе односе, својинско-правне и друге стварно-правне односе, имовинско-правне и друге материјално-правне односе;
11) уређује: систем планирању и утврђује развојну и економску политику Републике, утврђује основе дугорочне политике друштвено-економског развоја и дугорочни програм развоја за поједине области од интереса за развој Републике; уређује монетарни, девизни и кредитни систем; утврђује законска средства плаћања и политику емисије новца и обезбјеђује њено спровођење; уређује спољнотрговинско и девизно пословање и друго економско пословање-са иностранством и обезбјеђује извршавање закона у тим областима; царински систем, царинску тарифу и мјере ванцаринске заштите и обезбјеђује њихово спровођење; услове за отварање и рад царинских зона; систем осигурања имовине и лица; обезбјеђује спровођење мјера којима се спречава нарушавање јединства тржишта; уређује: односе у области промета робе и услуга; контролу цијена и обезбјеђује непосредну контролу цијена роба и услуга од интереса за Репуб­лику; контролу промета робе и услуга преко државне границе и режим преласка преко државне границе; уређује и обезбјеђује републичке робне резерве; уређује: ограничење промета робе и услуга од интереса за Републику у случају елементарних непо­года великих размјера и несташице добара неопходних за потребе привреде и живот грађана; стављање у промет лијекова; промет отрова, производњу и промет опојних дрога; уређује и обезбјеђује кредитирање бржег развоја привредно недовољно развијених подручја; уређује: удруживање предузећа, других организација и заједница и њихових удружења у привредне коморе и друга општа удружења; обавезно удруживање предузећа, других организација и заједница у заједнице; обавезно удруживање предузећа у заједнице кад то захтијева технолошкојединство система у појединим областима и кад је то од интереса за Републику; организацију и функционисање Народне банке Босне и Херце­говине и Службе друштвеног књиговодства Босне и Херцеговине;
12) уређује: систем финансирања друштвено-политичких заједница; уређује и утврђује порески систем и пореску политику, систем такса и других дажбина; одлучује о обиму и начину финансирања општих и других друштвених потреба у Републици; уређује јавне зајмове, игре на срећу и начела о самодоприносу;
13) уређује: режим вода и режим обалног мора које је од интереса за међународне односе Републике, одбрану и безбједност Републике и јединство тржишта, као и начин коришћења права која Република има на мору; коришћење пољопривредног земљишта, шума и шумског земљишта, управљање шумама и шумским земљиштем; здравствену заштиту стоке и биља; лов и риболов; рудар­ство и коришћење других природних богатстава;
14) уређује и утврђује границе Републике; заштиту и ун­апређивање човјекове средине, просторно и урбанистичко плани­рање, пројектовање и изградњу инвестиционих и других објеката; начела о коришћењу земљишта и добара у општој употреби; стам­бене односе, начела у области стамбене изградње и њеног фи­нансирања и управљања и газдовања стамбеним зградама и ста­новима, начела о стамбеном задругарству; начела о уређењу и коришћењу грађевинског земљишта; начела о комуналним дје­латностима; премјер и катастар земљишта и евиденцију некретнина;
15) уређује систем мјерних јединица и обезбјеђује контролу мјера и драгоцјених метала; уређује заштиту проналазака, те­хничких унапређења, жигова, знакова квалитета, ознака пори­јекла производа, узорака и модела, као и стандарде, техничке нормативе и норме квалитета производа и услуга, и обезбјеђује извршавање прописа у овим областима кад је то у интересу Репуб­лике, утврђено законом;
16) уређује: начела за начин вршења дјелатности у занатству, угоститељству и туризму; односе у области самосталног личног рада средствима у својини грађана; друштвено-економски положај и удруживање земљорадника;
17) уређује: саобраћај и везе, безбједност саобраћаја; контролу путничког саобраћаја преко државне границе; заштиту од пожара и других елементарних непогода; набављање, ношење и држање оружја; промет и превоз експлозива и радиоактивних и других опасних материја; транспорт запаљивих текућина и плинова; управљање и коришћење путева; метеоролошку, хидролошку и сеизмолошку службу;
18) уређује: систем васпитања и образовања, културе, физичке и техничке културе; начела организације научноистраживачке дјелатности; заштиту и коришћење културно-историјског и природног насљеђа; издавачку и филмску дјелатност; радио-телевизију, штампу и друге видове јавног информисања и комуницирања;
19) уређује; здравствену заштиту грађана и радника и органи­зацију здравствене службе; заштиту живота и здравља људи од заразних болести које угрожавају Републику; уређује и обезбјеђује посебну заштиту бораца, војних инвалида и породица палих бораца, заштиту жртава непријатељског дјеловања којим се угрожава безбједност Републике или Уставом утврђени поредак, као и њихових породица; уређује заштиту жртава фашистичког терора и цивилних жртава рата; начела дјечије заштите, заштите старих и изнемо­глих лица и других видова социјалне заштите;
20) уређује и организује прикупљање, евидентирање и обраду статистичких и других података о стању у појединим областима друштвеног живота, о стању и кретању становништва, о економ­ским и другим појавама, као и других података од интереса за Републику;
21) уређује: држављанство Републике Босне и Херцеговине, лично име, матичне књиге, личне карте, пријављивање пребивалишта и боравишта; зборове и друге јавне скупове; удруживање грађана у удружења, друштвене организације и политичке организације; утврђује химну Републике Босне и Херцеговине; уређује: употребу печата, грба и заставе Републике Босне и Херцеговине; начела о референдуму; правни положај вјерских заједница; ху­манитарних и других организација које на основу закона и међународних уговора врше јавна овлашћења; утврђује празнике, одликовања, награде и друга признања Републике; уређује проглашавање несталих лица за умрле и доказивање смрти; овјеру потписа, рукописа и преписа;
22) уређује: положај, боравак и заштиту странаца у Републици; правни положај страних правних лица и представника страних држава, страних и међународних организација у Републици, представљање и заступање страних привредних и других организација;
23) уређује: брак, односе родитеља и дјеце, старатељство и усвојење; насљеђивање;
24) уређује; кривична дјела и привредне преступе и санкције за та дјела; извршење казнених санкција; систем прекршаја, прекршајни поступак и одговорност и санкције за прекршаје којима се повређују републички прописи; уређује судски управне поступке; амнестију и помиловања;
25) уређује: врсте, надлежност, састав и организацију редовних судова; надлежност и организацију јавних тужилаштава; јавно правобранилаштво, адвокатуру и друге видове правне помоћи; арбитраже, мировна вијећа, избране и друге судове;
26) уређује: политичко-територијалну организацију Републике и избор одборника и посланика у скупштине друштвено-политичких заједница; бирачке спискове;
27) уређује: систем државне управе и права, дужности и одговорности радника у органима које образују друштвено-политичке заједнице;
28) утврђује политику извршавања закона, других прописа и општих аката које доноси Република и обезбјеђује њихово извршавање;
29) врши друга права и дужности утврђене Уставом.

Законом се могу утврдити начела и о другим питањима која су од заједничког интереса за грађане у Републици или кад то захтијева интерес развоја Републике у цјелини. Овај закон доноси се двотрећинском већином гласова свих посланика надлежних вијећа.

На иницијативу скупштина општина законом се могу уређивати јединствено за цијелу територију Републике и односи из оквира права и дужности општине. Овај закон доноси се по претходној сугласности већине скупштина општина.

Члан 202.

Република Босна и Херцеговина утврђује спољну политику и закључује међународне уговоре, остварује сарадњу и успоставља, одржава и развија односе са другим државама и са међународним органима и организацијама, и стара се о развијању политичких, економских, културних, спортских и других односа са другим државама и међународним органима и организацијама који су од значаја за Републику или за права и интересе њених грађана, народа Босне и Херцеговине и припадника других народа који у њој живе, предузећа, других организација и заједница.

Република се стара о својим грађанима који живе у иностранству, а посебно о радницима који се у иностранству налазе на привременом раду.

Република Босна и Херцеговина води бригу о исељеницима из Републике.

Члан 203.

Сарадњу са другим државама остварују Скупштина Републике и други републички органи и организације.

Република подстиче и помаже сарадњу општина, предузећа и других организација и заједница, стручних и других удружења са општинама, предузећима, другим организацијама и заједницама у другим државама.

Члан 204.

Ради остваривања сарадње и одређених циљева од за­једничког интереса Република, споразумно са другим државама, оснива заједничка тијела, органе и организације, предузима за­једничке акције, удружује средства, подстиче научну, културно-просвјетну, техничку, спортску и другу сарадњу и размјену искустава.

Члан 205.

Овлашћени представници републичких органа и организација могу, у односима са органима и организацијама других држава преузимати обавезе у оквиру дјелокруга и овлашћења органа и организација које представљају.

Међународни уговори примјењују се даном ступања на снагу, ако актом о ратификацији или уговором на основу овлашћења надлежног органа није друкчије одређено.

Судови непосредно примјењују међународне уговоре који су објављени.

Дио трећи
ОРГАНИЗАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ
[уреди]

Глава IX
СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
[уреди]

Члан 206.

Скупштина Републике Босне и Херцеговине је највиши орган власти у оквиру права и дужности Републике.

Скупштина врши своја права и дужности на основу и у оквиру Устава и закона.

Члан 207.

Скупштина Републике Босне и Херцеговине:

1) одлучује о промјени Устава Републике Босне и Херце­говине;
2) утврђује унутрашњу и спољну политику и одлучује о другим основним питањима од значаја за политички, привредни, социјални и културни развој Републике;
3) доноси законе, друге прописе и опште акте; утврђује развојну и економску политику Републике, доноси републички буџет, републички завршни рачун и просторни план Босне и Херцеговине; даје аутентична тумачења закона, других прописа и општих аката које доноси;
4) разматра питања из области спољне политике и међународних односа; закључује међународне уговоре у случајевима предвиђеним Уставом; ратификује међународне уговоре о политичкој и војној сарадњи и међународне уговоре који захтијевају промјену или доношење нових закона;
5) одлучује о рату и мира;
6) одлучује о промјени граница Републике;
7) утврђује систем одбране у Републици;
8) даје амнестију за кривична дјела утврђена законом;
9) одлучује о задуживању Републике и о расписивању републичких јавних зајмова;
10) разматра питања од заједничког интереса за предузећа, друге организације и заједнице и усклађује њихове односе и интер­есе;
11) оснива предузећа, фондове, друге организације и заједнице;
12) расписује републички референдум;
13) утврђује политику извршавања закона, других прописа и општих аката које доноси Република и обавезе органа и органи­зација у њиховом извршавању;
14) врши политичку контролу над радом Владе Републике Босне и Херцеговине и републичких органа управе и организација и даје им опште смјернице за рад; врши политичку контролу над радом носилаца јавних и других друштвених функција одговорних Скупштини;
15) разматра мишљења и приједлоге Уставног суда Босне и Херцеговине о остваривању заштите уставности и законитости;
16) разматра извјештаје републичких правосудних органа о примјени закона и о њиховом раду и заузима ставове о тим извјештајима;
17) врши друштвени надзор;
18) бира и разрјешава предсједника и потпредсједнике Скупштине, чланове комисија, одбора и других тијела Скупштине;
19) бира и разрјешава предсједника и чланове Владе, предсједника и судије Уставног суда Босне и Херцеговине, предсједника и судије Врховног суда Босне и Херцеговине и других судова утврђених законом;
20) именује и разрјешава министре и друге функционере ре­публичких органа управе и организација које врше послове од интереса за Републику; генералног секретара Скупштине, ре­публичког јавног тужиоца, гувернера Народне банке Босне и Херцеговине и друге функционере, чланове колегијалних тијела и чланове органа управљања организација за које је то одређено Уставом и законом;
21) одлучује о продужењу мандата и пријевременим изборима представника у скупштинама друштвено-политичких за­једница;
22) врши друге послове утврђене Уставом.

Скупштина може доносити декларације, резолуције, препоруке и друге акте.

Члан 208.

У Скупштини Републике се образује Вијеће грађана и Вијеће општина.

Вијеће грађана има 130 посланика које бирају грађани на основу општег и једнаког бирачког права, непосредно и тајним гласањем, на начин утврђен законом.

Грађани сваке општине и градске заједнице бирају по једног посланика у Вијеће општина, непосредно и тајним гласањем, на начин утврђен законом.

Члан 209.

1. Вијећа Скупштине одлучују о питањима из надлежности Скупштине самостално, равноправно и на заједничкој сједници Скупштине.

2. Вијеће грађана самостално:

- разматра питања, доноси законе, друге прописе и опште акте: о основним правима, обавезама и одговорностима радника из радног односа; о правима и обавезама располагања средствима у свим облицима својине; о пензијском и инвалидском осигурању; о заштити на раду; о рударству и коришћењу других природних богатстава; о пројектовању и изградњи инвестиционих и других објеката; о друштвено-економском положају и удруживању зем­љорадника; о издавачкој дјелатности, штампи, радију, телевизији и другим видовима јавног информисања и комуницирања; о банкар­ском и кредитном систему; о Народној банци Босне и Херце­говине; о одређивању кривичних дјела и привредних преступа и одговорности за њих; о давању сагласности на закључивање, односно ратификацију међународних уговора у случајевима предвиђеним Уставом; о коришћењу пољопривредног земљишта, шума и шумског земљишта, управљању шумама и шумским зем­љиштем; о лову и риболову; о здравственој заштити стоке и дивљачи и заштити биља; о начелима за начин вршења дјелатности у занатству, угоститељству и туризму; о држављанству Републике, о употреби печата, грба и заставе Републике; о удруживању грађана у удружења, друштвене организације и политичке организације; о набављању, држању и ношењу оружја; о зборовима и другим јавним скуповима; о представкама и приједлозима; о начелима референдума; о правном положају вјерских заједница; о систему државне управе; о правима, дужностима и одговорностима рад­ника у органима које образују органи друштвено-политичких за­једница; о редовним судовима, јавном тужилаштву и јавном правобранилаштву; о адвокатури и другим видовима правне помоћи; о амнестији и помиловању, о извршењу казнених санкција и васпитно-поправних мјера; о систему прекршаја и прекршајном поступку и о одговорности и санкцијама за прекршаје којима се повређују републици прописи; о судским и управним поступцима у области у којима друштвене односе уређује Република; о безбједности саобраћаја; о промету и транспорту опасних материја и о посебној заштити бораца, војних инвалида и породица палих бораца, као и жртава непријатељског дјеловања;
- бира и разрјешава предсједнике и судије редовних судова;
- именује и разрјешава јавне тужиоце и јавне правобраниоце;
- именује и разрјешава, функционере који руководе ре­публичким органима управе, републичким управним организаци­јама, организацијама које врше послове од интереса за Републику, предсједника и судије Републичког суда за прекршаје, као и друге законом одређене функционере, осим оних које именује Скупштина на заједничкој сједници Скупштине;
- врши и друге послове из надлежности Скупштине које не врши Вијеће општина.

3. Вијеће општина самостално:

- разматра питања и доноси законе, друге прописе и опште акте: о начелима самодоприноса; о поступку образовања мјесних заједница; о арбитражама, мировним вијећима, изабраним или другим судовима које образују грађани; о односима родитеља и дјеце; о старатељству и усвојењу; о проглашењу несталих лица за умрле и доказивању смрти; о евиденцији некретнина; о катастру земљишта; о личном имену; о матичним књигама; о личној карти; о пребивалишту и боравишту грађана; о бирачким списковима; о овјери потписа, рукописа и преписа.

4. Вијеће грађана и Вијеће општина равноправно:

- разматрају питања: остваривања равноправности народа Босне и Херцеговине и припадника других народа који у њој живе; остваривања развоја и заштите Уставом утврђеног система; опште стање у Републици и остваривање политике коју је утврдила Скупштина са становишта обезбјеђења јединства друштвено-економског и друштвено-политичког система; остваривања ус­тавности и законитости; јединства правног система; заштите слобода, права и дужности човјека и грађанина;
- разматрају питања и доносе законе, друге прописе и опште акте: о систему одбране; о друштвеној самозаштити; о државној и јавној безбједности; о систему планирања; о јавним зајмовима; о насљеђивању; о друштвеном систему информисања, о начелима организације научно-истраживачке дјелатности; о заштити и коришћењу културно-историјског и природног насљеђа; о ре­публичким празницима, о одликовањима, наградама и другим признањима Републике; о избору посланика и одборника у скупштине друштвено-политичких заједница; о Влади Републике Босне и Херцеговине; о основама дугорочне политике друштвено-економског развоја и дугорочним програмима развоја за по­једине области; о бржем развоју привредно недовољно развијених подручја; о запошљавању; о систему финансирања друштвено-политичких заједница; о финансирању заједничких потреба; о пореском систему, доприносима, систему такса и другим дажбинама; о систему осигурања имовине и лица; о фондовима који се образују законом; о допунским средствима општинама; о облигационим, својинско-правним и другим стварно-правним од­носима; о имовинско-правним и другим материјално-правним односима; о промету робе и услуга; о контроли цијена; о робним резервама; о систему васпитања и образовања, културе, физичке и техничке културе; о библиотечкој дјелатности; о филмској дјелат­ности; о здравственој заштити грађана и о организацији здравствене службе; о саобраћају и везама; о заштити и унапређивању човјекове средине; о просторном и урбанистичком планирању; о режиму, вода; о заштити од пожара и других елементарних непогода; о статистици; о метеоролошкој, хидролошкој и сеизмолошкој служби; о начелима комуналних дјелатности; стамбеним односима и начелима у области стамбене изградње и њеног финансирања и управљања и газдовања стамбеним зградама и становима; о начелима стамбеног задругарства; о начелима коришћења зем­љишта и добара у општој употреби; о заштити жртава фашистичког терора и цивилних жртава рата; о начелима дјечије заштите, заштите старих и изнемоглих лица и других видова социјалне заштите; о играма на срећу; о организацији и раду службе Скупштине; о јавном реду и миру; о политичко-територијалној организацији Републике.

5. Вијећа Скупштине на заједничкој сједници Скупштине:

- одлучују о промјени Устава Републике Босне и Херцеговине;
- проглашавају Устав Републике Босне и Херцеговине, од­носно његове промјене;
- одлучују о промјени граница Републике;
- разматрају и утврђују спољну политику и ратификују међународне уговоре;
- одлучују о рату и миру;
- одлучују о продужењу мандата и пријевременим изборима посланика у Скупштини Републике и одборника у скупштинама општина и скупштинама градских заједница;
- утврђују развојну и економску политику;
- доносе буџет и завршни рачун буџета Републике;
- расписују републички референдум;
- одлучују о расписивању републичких јавних зајмова;
- одлучују о задужењу и другим обавезама Републике;
- одлучују о повјеравању послова из надлежности Републике градској заједници као посебној друштвено-политичкој заједници;
- бирају и разрјешавају: предсједника и потпредсједнике Скупштине; предсједника, потпредсједнике и чланове Владе; предсједника и судије Уставног суда Босне и Херцеговине; предсједника и судије Врховног суда Босне и Херцеговине; предсједнике и чланове радних тијела Скупштине;
- именују и разрјешавају: министре; гувернера Народне банке Босне и Херцеговине; републичког јавног тужиоца; републичког јавног правобраниоца и генералног секретара Скупштине;
- доносе Пословник Скупштине.

Вијећа Скупштине могу одлучити да на заједничкој сједници Скупштине разматрају и друга питања из равноправног дјелокруга вијећа Скупштине.

6. Вијећу Скупштине, у оквиру свог дјелокруга, утврђују политику извршавања закона, других прописа и општих аката које доносе, као и обавезе републичких органа и организација у вези са извршавањем тих прописа, разматрају извјештаје Владе, министарстава и других републичких органа управе и републичких управних организација, врше политичку контролу над радом ових органа и организација и својим смјерницама усмјеравају њихов рад; врше контролу над законитошћу рада Службе државне безбједности и у лом циљу образују посебно радно тијело; утврђују одго­ворност функционера које бирају и именују; дају аутентично тумачење закона које доносе.

7. Вијећа Скупштине у оквиру свог дјелокруга разматрају обавјештења Уставног суда Босне и Херцеговине о стању и проблемима у остваривању уставности и законитости; мишљења и приједлоге Уставног суда Босне и Херцеговине за доношење и измјену закона и предузимање других мјера ради обезбјеђивања уставности и законитости и заштите слобода и права грађана и органи­зација и заједница; рјешења о покретању поступка за оцјењивање уставности закона, другог прописа или општег акта који је донијела Скупштину и о томе дају мишљење Уставном суду Босне и Хер­цеговине.

8. Вијеће Скупштине може другом вијећу поднијети приједлог за доношење акта из његовог дјелокруга, разматрати нацрт, односно приједлог закона, другог прописа или општег акта, или друго питање из дјелокруга другог вијећа и давати му мишљење о томе.

9. Свако вијеће врши верификацију мандата и одлучује о мандатно-имунитетским питањима посланика у Вијећу.

Након извршене верификације мандата, посланици дају свечану изјаву.

Свако вијеће одлучује о својој унутрашњој организацији, избору и разрјешењу предсједника и потпредсједника вијећа, предсједника и чланова радних тијела вијећа и именује и разрјешава секретара вијећа.

Члан 210.

Право предлагања закона, другог прописа и општег акта има сваки посланик у свом вијећу, радна тијела Скупштине и вијећа Скупштине, Влада Републике, Предсједништво Републике, скупштине општина, скупштине градских заједница и Привредна ко­мора Босне и Херцеговине.

Иницијативу за доношење закона, других прописа и општих аката могу покренути грађани, предузећа, привредне коморе и друга општа удружења и друге организације и заједнице, политичке ор­ганизације, друштвене организације и државни органи.

Члан 211.

Вијећа одлучују на сједницама.

Свако вијеће одлучује на сједници којој присуствује већина посланика и то већином гласова укупног броја посланика ако Уставом није друкчије одређено.

Када вијећа учествују равноправно у одлучивању о одређеном питању, могу на заједничкој сједници вијећа разма­трати то питање, али о њему могу да одлуче на одвојеним сједницама, ако Уставом није друкчије одређено.

Вијећа Скупштине одлучују на заједничкој сједници Скупштине којој присуствује већина посланика сваког вијећа. Одлуке се доносе већином гласова укупног броја посланика, ако Уставом није друкчије одређено.

0 питањима избора, именовања и разрјешења вијеће, односно вијећа на заједничкој сједници Скупштине одлучују већином гла­сова присутних посланика.

Члан 212.

Ако надлежна вијећа не усвоје у истовјетном тексту закон чије би недоношење довело до нарушавања стабилности тржишта или би проузроковало знатну штету за друштвену заједницу, приједлог закона износи се на заједничку сједницу Скупштине, а одлука се доноси већином гласова свих посланика у Скупштини.

Члан 213.

Сваки посланик у вијећу Скупштине има право да, у оквиру дјелокруга вијећа, покреће питања, да поставља питања Влади и функционерима који руководе републичким органима управе, да тражи обавјештења, да предлаже вијећу да захтијева подношење извјештаја о раду тих органа, да тражи стручну помоћ и да буде информисан у вршењу своје функције.

Члан 214.

Посланик у вијећу Скупштине има право да тражи обавјештења од функционера Скупштине који су му дужни дати тражено обавјештење.

Посланик може постављати питања и тражити обавјештења од органа управљања републичким фондом односно предузећем, организацијом и заједницом који врше јавна овлашћења, а која се односе на њихов рад.

Најмање десет посланика у сваком вијећу може поднијети интерпелацију за претресање одређених политичких питања у вези са радом Владе.

Члан 215.

У Скупштини се образује Савјет за питање остваривања равно­правности народа Босне и Херцеговине и припадника других народа који у њој живе. За чланове Савјета бира се једнак број посланика из реда припадника народа Босне и Херцеговине — Муслимана, Срба и Хрвата, одговарајући број посланика из реда припадника других народа и других грађана који живе у Босни и Херцеговини. Савјет одлучује на основу сагласности чланова из реда свих народа Босне и Херцеговине и припадника других народа који у њој живе. Састав, дјелокруг и начин рада Савјета уређују се законом који се доноси двотрећинском већином од укупног броја посланика у Скупштини.

Савјет разматра нарочито питања која се односе на: равноправност језика и писма; организовање и дјеловање културних установа и институција које имају посебан значај за испољавање и афирмацију националних особености појединих народа Босне и Херцеговине и припадника других народа који у њој живе и доношење прописа којима се обезбјеђује остваривање уставних одредби којима су изричито утврђени принципи равноправности народа Босне и Херцеговине и припадника драгих народа који у њој живе.

Савјет обавезно разматра питање равноправности народа Босне и Херцеговине и припадника других народа који у њој живе на иницијативу посланика у Скупштини. Ако најмање 20 посланика сматра да се предложеним прописом или другим актом из надлежности Скупштине нарушава равноправност народа Босне и Херцеговине и припадника других народа који у њој живе, пријед­лог о којем Скупштина одлучује утврђује Савјет.

О питањима од интереса за остваривање равноправности народа Босне и Херцеговине и припадника других народ који у њој живе, на приједлог Савјета Скупштина одлучује по посебном поступку утврђеном Пословником Скупштине, двотрећинском већином укупног броја посланика.

Члан 216.

За разматрање и припремање приједлога закона, других прописа и општих аката и за проучавање и претресање других питања, вијећа и Скупштина могу образовати комисије, одборе и друга стална и повремена радна тијела.

Састав, задаци и начин рада радних тијела утврђују се пословником и одлукама вијећа односно Скупштине.

Пословником Скупштине могу се давати одређена овлашћења појединим радним тијелима Скупштине у вршењу њихових задатака.

Радна тијела могу захтијевати од државних органа и организација и заједница потребне информације, податке и исправе.

Радна тијела не могу имати истражне и друге судске функције.

Члан 217.

Предсједник Скупштине и потпредсједници Скупштине бирају се из реда посланика у Скупштини.

Начин кандидовања, избора и опозива предсједника Скупштине и потпредсједника Скупштине уређује се законом и пословником Скупштине.

Предсједник представља Скупштину, сазива заједничке сједнице Скупштине, предсједава им и потписује акте који се доносе на заједничким сједницама Скупштине.

Вијећа Скупштине имају предсједника. Предсједник представља вијеће, сазива сједнице вијећа и предсједава им и потписује акте које вијеће доноси.

Члан 218.

Скупштина има пословник. Пословником се уређују питања унутрашње организације и рада Скупштине, начин образовања рад­них тијела, утврђују услови за рад посланика, као и друга питања од значаја за рад Скупштине.

Начин програмирања и усклађивања рада вијећа и радних тијела Скупштине и вијећа и остваривања односа и сарадње Скупштине са другим органима и организацијама уређују се пословником Скупштине.

Глава X
ПРЕДСЈЕДНИШТВО РЕПУБЛИКЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
[уреди]

Члан 219.

Предсједништво Републике Босне и Херцеговине:

1) представља Републику Босну и Херцеговину;
2) разматра питања о спровођењу утврђене политике у области одбране, државне безбједности, друштвене самозаштите и међународне сарадње и предлаже Скупштини Републике предузимање одговарајућих мјера за спровођење те политике и у случају кад наступе ванредне прилике које онемогућују или битно отежавају остваривање Уставом утврђеног поретка, предлаже Скупштини предузимање неопходних мјера за отклањање насталих поремећаја;
3) утврђује план одбране Републике и у вези с тим даје одговарајуће смјернице, у складу са законом;
4) у складу са ставовима и предлозима Скупштине разматра питања утврђивања и остваривања спољне политике Републике, те остваривања међународне сарадње и међународних уговора;
5) поставља и опозива указом амбасадоре и шефове мисија Републике; прима акредитивна и опозивна писма страних дипломат­ских представника који су код њега акредитовани и издаје исправе о ратификацији међународних уговора, у складу са законом;
6) поставља, унапређује и разрјешава војне старјешине, у складу са законом;
7) утврђује, на основу обављене претходне консултације у Републици, приједлог кандидата за предсједника и судије Уставног суда Босне и Херцеговине;
8) додјељује одликовања и друга признања Републике, у складу са законом;
9) даје помиловања, у складу са законом;
10) проглашава указом законе, најкасније у року од 15 дана;
11) доноси пословник Предсједништва.

Члан 220.

Чланове Предсједништва бирају грађани непосредно, општим и тајним гласањем, у складу са законом.

Чланови Предсједништва бирају се на четири године и могу бити бирани још једанпут узастопно.

Предсједништво коме је престао мандат остаје на дужности до избора новог Предсједништва Републике.

Предсједништво сачињава седам чланова.

Предсједника Предсједништва бира Предсједништво из реда својих чланова на једну годину и може бити биран још једанпут узастопно на ову функцију.

У случају ратног или ванредног стања мандат чланова Предсједништва и предсједника се продужава док не буду створени услови за избор нових чланова Предсједништва.

Члан Предсједништва не може бити представник у скупштини друштвено-политичке заједнице, судија Уставног суда Босне и Херцеговине и других судова, ни изабран, односно именован функционер другог државног органа.

Члан Предсједништва ужива имунитет као и посланик у Скупштини Републике.

О питањима имунитета члана Предсједништва одлучује Предсједништво.

Члан 221.

Предсједништво за свој рад одговара грађанима и Скупштини Републике.

Предсједништво је дужно да на захтјев Скупштине Републике изложи ставове о појединим питањима из своје надлежности.

Предсједништво подноси Скупштини извјештај о свом раду најмање једанпут годишње.

Члан 222.

За вријеме ратног стања састав Предсједништва се проширује са предсједником Скупштине, предсједником Владе и начелником Штаба Врховне команде оружаних снага Републике Босне и Херцеговине.

За вријеме ратног стања Предсједништво је Врховна команда оружаних снага Републике Босне и Херцеговине.

Предсједништво у проширеном саставу за вријеме ратног стања организује и руководи одбраном и свим облицима општенародног отпора на територији Републике.

Предсједништво за вријеме ратног или ванредног стања на приједлог Владе или по својој иницијативи, доноси уредбе са законском снагом о питањима из надлежности Скупштине и бира, односно именује и разрјешава функционере које бира, односно именује и разрјешава Скупштина, ако не постоји могућност да се сазову надлежна вијећа. Предсједништво подноси ове уредбе, односно одлуке о избору или именовању и разрјешењу на потврду Скупштини чим она буде у могућности да се сазове.

Уредбом са законском снагом донесеном за вријеме ратног стања могу се, изузетно, док то стање траје, или ако то захтијевају интереси одбране Републике, обуставити поједине одредбе Устава које се односе на доношење закона, других прописа и општих аката и предузимање мјера од стране републичких органа и на поједине слободе, права и дужности човјека и грађан­ина и права организација и заједница, мијењати састав и овлашћења извршних органа и органа управе, образовати области, окружи, сре-зови и друге друштвено-политичке заједнице и утврдити организација њихових органа.

Глава XI
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
[уреди]

Члан 223.

Влада Републике Босне и Херцеговине, у оквиру својих Ус­тавом и законом утврђених права и дужности одговара Скупштини Републике за предлагање и спровођење политике и извршавање закона, других прописа и општих аката за чије су извршавање одговорни органи у Републици и за усмјеравање и усклађивање рада министарстава и других републичких органа управе и управних организација.

Организација и надлежност Владе утврђује се Уставом и законом.

Члан 224.

Влада Републике Босне и Херцеговине:

1) прати стање и остваривање политике Скупштине Републике и предлаже Скупштини утврђивање политике;
2) предлаже законе, друге прописе и опште акте и има право да даје мишљење о предлозима закона, других прописа и општих аката које Скупштини подносе други овлашћени предлагачи;
3) утврђује приједлог развојне и економске политике Репуб­лике, просторног плана Републике, републичког буџета, републичког завршног рачуна и прописа у области монетарног, девизног и кредитног система и кредитне политике;
4) доноси мјере за остваривање утврђене развојне и економске политике Републике;
5) стара се о спровођењу политике и извршавању закона, других прописа и општих аката, аката развојне и економске поли­тике и републичког буџета;
6) доноси уредбе, одлуке и друге прописе за извршавање закона, других прописа и општих аката које доноси Република;
7) стара се о извршавању политике одбране и о спровођењу припрема за одбрану у Републици;
8) усклађује и усмјерава рад републичких органа управе и даје им смјернице за рад ради обезбјеђења извршавања закона, других прописа и општих аката, врши надзор над радом тих органа;
9) утврђује општа начела унутрашње организације републичких органа управе; оснива стручне и друге службе за своје потребе и заједничке службе за потребе републичких органа; поставља и разрјешава функционере за које је то одређено законом;
10) ратификује међународне уговоре чије ратификовање не спада у надлежност Скупштине Републике;
11) отвара дипломатска, конзуларна и друга представништва Републике у иностранству и именује и опозива дипломатске, кон­зуларне и друге представнике Републике које не именује Предсједништво Републике, у складу са законом;
12) врши и друге послове утврђене Уставом и законом.

Члан 225.

Скупштина Републике бира тајним гласањем предсједника Владе на приједлог Предсједништва Републике.

Предсједништво предлаже Скупштини кандидата за предсједника Владе, на основу претходних консултација са политичким органи­зацијама чији су кандидати изабрани за посланике у Скупштини, водећи рачуна о страначкој заступљености.

Кандидат за предсједника Владе излаже свој програм Скупштини и предлаже састав Владе.

Скупштина, на приједлог предсједника Владе, тајним гласањем бира чланове Владе.

Из реда чланова Владе, Скупштина именује, на приједлог предсједника Владе, чланове Владе који ће руководити појединим министарствима.

Члан 226.

Предсједник и чланови Владе уживају имунитет као и посланици у Скупштини Републике.

О питању имунитета члана Владе одлучује Влада.

Члан 227.

Сваки члан Владе има право да предлаже разматрање појед­иних питања из надлежности Владе, да даје иницијативе за припре­мање закону, других прописа и општих аката за чије је предлагање надлежна Влада и прописа и других аката које Влада доноси, као и да Влади предлаже утврђивање начелних ставова и смјерница за рад републичких органа управе и републичких управних органи­зација.

Члан Владе има право и дужност да, у складу са ставом Владе, представља Владу у Скупштини.

Сваки члан Владе може поднијети оставку.

Члан 228.

Предсједник Владе сазива сједнице Владе по својој иницијативи или на захтјев најмање пет чланова Владе.

Предсједник Владе представља Владу, сазива сједнице Владе и предсједава сједницама Владе, потписује прописе и друге опште акте које доноси Влада и стара се о њиховом спровођењу, стара се о примјењивању пословника Владе и о остваривању сарадње Владе са другим органима и организацијама.

Члан 229.

Влада је дужну да извјештава вијећа Скупштине Републике о свом раду.

Влада може предложити вијећу Скупштине да се одложи разма­трање приједлога закона, другог прописа и општег акта Скупштине или да се, ради разматрања одређеног питања, образује заједничка комисија од чланова надлежног вијећа Скупштине и чланова Владе, или да се сазове сједница надлежног вијећа Скупштине на којој би оно изложило свој став.

Члан 230.

Влада је одговорна за свој рад сваком вијећу Скупштине у области из дјелокруга тог вијећа.

Влада може Скупштини поднијети колективну оставку.

Ако сматра да није у Стању да обезбиједи спровођење утврђене политике и извршавање закона, другог прописа или општег акта Скупштине чије се доношење предлаже, или да не може преузети одговорност те вршење своје функције ако се не донесе закон, други пропис или општи акт чије доношење предлаже, Влада може поставити питање повјерења.

Свако вијеће може, на приједлог најмање десет посланика у вијећу, поставити питање повјерења Влади.

О питању повјерења Влади води се расправа и одлучује на заједничкој сједници Скупштине.

Члан 231.

Ако Влада поднесе колективну оставку или јој Скупштина изгласа неповјерење, као и у другим случајевима кад Влади престане мандат, она остаје на дужности, до избора нове Владе.

Ако се у року од три мјесеца не изабере Влада, предсједник Скупштине доноси одлуку о распуштању Скупштине и расписивању нових избора.

Члан 232.

Организације и заједнице могу, по својој иницијативи или на тражење Владе износити пред Владу своја мишљења и ставове о питањима из њене надлежности.

Глава XII
РЕПУБЛИЧКА УПРАВА
[уреди]

Члан 233.

За вршење управних послова у одређеним областима оснивају се, у оквиру права и дужности Републике, министарства.

Министарства се оснивају законом.

Законом се могу оснивати и други републички органи управе и републичке управне организације за вршење одређених управних, стручних и других послова из оквира права и дужности Републике.

Законом се уређују положај, права и дужности републичких органа управе и организација и њихова одговорност Скупштини и Влади.

Члан 234.

Републички органи управе и организације самостално врше послове из своје надлежности на основу и у оквиру Устава и закона.

У вршењу послова из своје надлежности републички органи управе и организације придржавају се и других републичких прописа и општих аката, као и смјерница Скупштине и Владе.

Републички органи управе и организације дужни су да обезбјеђују спровођење закона, других прописа и општих аката и политике коју је утврдила Скупштина.

Члан 235.

Републички органи управе и организације непосредно извршавају законе, друге прописе и опште акте кад је то Уставом или законом одређено.

Члан 236.

Функционери који руководе републичким органима управе и организацијама могу доносити правилнике, наредбе и упутства за извршавање закона, других прописа и општих аката Скупштине и прописа Владе ако су за то овлашћени тим прописима, односно актима.

Функционери који руководе републичким органима управе и организацијама и други функционери које именује Скупштина именују се на четири године.

Члан 237.

Функционери који руководе републичким органима управе и организацијама, које именује Скупштина одговорни су Скупштини и Влади за свој рад, за рад органа, односно организације којом руководе, као и за стање у одговарајућој области у оквиру дјелокруга органа, односно организације којим руководе функционери у републичким органима управе и организаци­јама, које именује Скупштина, одговорни су за свој рад Скупштини и Влади.

Члан 238.

Функционери који руководе републичким органима управе и организацијама дужни су да вијећа Скупштине и Владу извјештавају о стању у одговарајућој области управе и о раду органа, односно организације којом руководе.

Ови функционери су дужни да вијећима Скупштине и Влади, на њихов захтјев, дају обавјештења и објашњења о питањима из дјелокруга органа, односно организације којом руководе. Они су дужни давати и одговоре на питања посланика у вијећима Скупштине.

Члан 239.

Републички органи управе и организације имају према општинским органима управе и организацијама, у извршавању зак­она, других прописа и општих аката, и вршењу надзора над извршавањем тих прописа и аката, права и дужности утврђене Уставом и законом.

Односи републичких органа управе и организација и општинских органа управе и организација заснивају се на узајамној сурадњи, размјени искустава и стручној помоћи, као и на праву сваког органа управе, односно организације да даје иницијативу и мишљење и доставља приједлоге за организовање и вршење службе и за унапређење стручног рада и пословања органа управе, односно организација у одређеној области управе.

Члан 240.

Републички органи управе и организације старају се о извршавању закона, других прописа и општих аката чије извршавање спада у надлежност општинских органа управе и организација.

Републички органи управе и организације у старању о извршавању закона, других прописа и општих аката могу тражити од општинских органа управе и организација извјештаје о извршавању и примјени закона, других прописа и општих аката, а могу у оквиру прописа тражити и друге извјештаје и податке потребне за вршење послова из своје надлежности.

Републички органи управе и организације у старању о изврдавању закона могу давати инструкције општинским ор­ганима управе и организацијама. Законом се може одредити кад инструкција има обавезну снагу.

Члан 241.

Ако општински органи управе, односно организације не извршавају законе, друге прописе и опште акте за чије су извршавање одговорни, надлежни републички орган управе од­носно организација упозориће на то надлежни извршни орган општине и предузеће друге мјере у оквиру својих права и дужности.

Републички органи управе и организације дужни су обезбиједити извршавање закона, других републичких прописа и општих аката за чије су извршавање непосредно надлежни општински органи управе и организације, ако и док ови органи, односно организације не извршавају те прописе односно акте.

Надлежни републички орган у случају неизвршавања закона и других прописа у општини или градској заједници обавјештава надлежни орган општине, односно градске заједнице. Ре­публички орган има право и дужност да у надлежном органу општине, односно градске заједнице покрене поступак за утврђивање одговорности функционера и радника општинског органа управе, односно органа управе градске заједнице, за неизвршавање закона и других прописа, под условима и на начин утврђен законом.

Члан 242.

Републички органи управе и организације имају право надзора над општинским органима управе и организацијама ради обезбјеђивања јединственог извршавања закона, других прописа и општих аката.

Републички органи управе и организације у вршењу надзора могу указивати општинским органима управе и организацијама на прописе и друге опште акте који нису у сагласности са Уставом, законом, другим прописима и општим актима и предложити надлежном органу покретање поступка за њихово усклађивање са Уставом, законом и другим прописом.

Републички органи управе и организације имају право и дужност да указују Влади на незаконите акте скупштине општине и њених органа, као и на њихове акте за које сматрају да су у супротности са утврђеном политиком Скупштине.

Члан 243.

У случају елементарних непогода, епидемија и кад то друге ванредне околности захтијевају, Влада може републичким ор­ганима управе и организацијама дати посебна овлашћења у од­носу на општинске органе управе односно организације. У вршењу тих овлашћења републички органи управе и организације могу, док ванредне околности трају, непосредно организовати одређене акције и одређивати или непосредно предузимати и друге мјере које захтијевају ванредне околности на одређеном по­дручју.

Члан 244.

Републички органи управе ј организације сарађују са предузећима, другим организацијама и заједницама у питањима за која су те организације, односно заједнице заинтересоване. О тим питањима заинтересоване организације и заједнице имају право износити своје ставове, мишљења, примједбе и приједлоге и на други начин учествовати у њиховом рјешавању.

Глава XIII
УСТАВНИ СУД БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
[уреди]

Члан 245.

Уставни суд Босне и Херцеговине:

1) одлучује о сагласности закона са Уставом;
2) одлучује о сагласности другог прописа и општег акта органа друштвено-политичке заједнице са Уставом и законом;
3) одлучује да ли су други општи акти у сагласности са Уставом односно у супротности са законом;
4) одлучује да ли је статут или други општи акт политичке органи­зације, друштвене организације и удружења грађана у сагласности са Уставом или у супротности са законом;
5) рјешава спорове о правима и дужностима између Републике и других друштвено-политичких заједница, као и спорове између друштвено-политичких заједница, ако за рјешавање таквих спорова законом није предвиђена надлежност другог суда;
6) рјешава о сукобу надлежности између судова и органа друштвено-политичких заједница.

Уставни суд може оцјењивати уставност закона и уставност и законитост прописа и општих аката органа друштвено-политичких заједница и других општих аката који су престали да важе, ако од престанка важења до покретања поступка није протекло више од једне године.

Члан 246.

Уставни суд прати појаве од интереса за остваривање ус­тавности и законитости, обавјештава Скупштину Републике о стању и проблемима остваривања уставности и законитости и даје Скупштини мишљења и приједлоге за доношење и измјену закона и предузимање других мјера ради обезбјеђивања уставности и зак­онитости и заштите слобода и права грађана и организација и зајед­ница.

Члан 247.

Ако Уставни суд утврди да надлежни орган није донио пропис за извршење одредаба Устава, закона и других прописа и општих аката, а био је дужан да такав пропис донесе, обавијестиће о томе Скупштину.

Члан 248.

Уставни суд може, у току поступка до доношења коначне одлуке, наредити да се обустави извршење појединачног акта или радње која је предузета на основу закона, другог прописа и општег акта органа друштвено-политичке заједнице или другог општег акта чија уставност, односно законитост оцјењује, ако би њиховим извршењем могле наступити неотклоњиве штетне посљедице.

Члан 249.

Рад Уставног суда је јаван.

Члан 250.

Уставни суд састоји се од предсједника и осам судија.

Судије Уставног суда бирају се на осам година и не могу бити поново бирани на исту функцију.

Предсједник Уставног суда бира се из реда судија тог суда на једну годину и може бити биран још једанпут узастопно на исту функцију.

Предсједник и судије Уставног суда не могу у исто вријеме вршити функције у државним и самоуправним органима.

Предсједник и судије Уставног суда уживају имунитет као и посланици у Скупштини.

О имунитету судије Уставног суда одлучује Уставни суд.

Члан 251.

Предсједник и судије Уставног суда могу прије истека ман­дата бити разријешени само ако сами затраже да буду разријешени, ако буду осуђени за кривично дјело на казну лишења слободе или ако трајно изгубе радну способност за вршење, своје функције.

Судији Уставног суда мандат престаје и кад му престане радни однос по сили закона због стицања услова за пензионисање.

Разлоге за разрјешење предсједника и судија Уставног суда прије истека њиховог мандата, утврђује Уставни суд и о томе обавјештава Скупштину.

Ако предсједник или судија Уставног суда затражи да буде разријешен, а Скупштина не донесе одлуку о овом захтјеву у року од три мјесеца од дана подношења захтјева, Уставни суд ће, на тражење предсједника или судије Уставног суда, утврдити да му је престала дужност у Уставном суду и о томе обавијестити Скупштину.

Уставни суд може одлучити да предсједник или судија Уставног суда,против кога је покренут кривични поступак, не врши дужност у Уставном суду док тај поступак траје.

Члан 252.

Ако Уставни суд утврди да закон није у сугласности са Уста­вом, утврдиће то својом одлуком коју доставља Скупштини.

Скупштина је дужна да, у року од шест мјесеци од дана достављања одлуке Уставног суда, усклади закон са Уставом.

На захтјев Скупштине, Уставни суд може продужити рок за усклађивање закона најдуже још за шест мјесеци.

Ако Скупштина, у одређеном року, не усагласи закон са Уставом, одредбе закона које нису у сагласности са Уставом престају да важе, Сто ће Уставни суд утврдити својом одлуком.

Члан 253.

Ако Уставни суд утврди да пропис, осим закона, или други општи акт органа друштвено-политичке заједнице није у сагласности са Уставом или законом, поништиће или укинути тај пропис или акт, односно оне његове одредбе које нису у сагласности са Уставом или са законом.

Ако Уставни суд утврди да општи акт није у сагласности са Уставом, односно даје у супротности са законом, поништиће или укинути тај акт, односно оне његове одредбе које нису у саглас­ности са Уставом или које су у супротности са законом.

Члан 254.

Закони за које је утврђено да су престали да важе и други прописи и општи акти органа друштвено-политичких заједница и други општи акти који су поништени или укинути, неће се примјењивати на односе који су настали прије дана објављивања одлуке Уставног суда, ако до тог дана нису правоснажно ријешени.

Прописи и други општи акти донесени за извршење прописа или других општих аката који се више не могу примјењивати, неће се примјењивати од дана објављивања одлуке Уставног суда, ако из одлуке произилази да су ти прописи и акти противни Уставу и закону.

Извршење правоснажних појединачних аката, донесених на основу прописа који се висе не могу примјењивати, не може се ни дозволити ни спровести, а ако је извршење започето обуставиће се.

Члан 255.

Свако може дати иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости.

Поступак пред Уставним судом могу покренули:

1) Скупштина Републике и скупштина друге друштвено-политичке заједнице;
2) Влада Републике, осим за оцјењивање уставности и зак­онитости прописа које доноси Скупштина;
3) суд, ако се питање уставности и законитости постави у поступку пред судом;
4) републички јавни тужилац, ако се питање уставности и закони­тости постави у раду јавног тужилаштва;
5) предузеће, мјесна заједница или друга организација и зајед­ница, ако је повријеђено њихово право утврђено Уставом или законом;
6) министар и други функционер који руководи републичким органом управе односно организацијом, сваки у свом дјелок­ругу, осим за оцјењивање уставности закона као и уставности и законитости прописа Владе;
7) Служба друштвеног књиговодства Босне и Херцеговине, ако питање уставности и законитости настане у раду Службе;
8) орган који је по Уставу и закону овлашћен да обустави извршење прописа и другог општег акта органа друштвено-политичке заједнице због његове несагласности са Уставом и законом;
9) орган који је по Уставу и закону овлашћен да обустави извршење општег акта због његове несагласности са Уставом, односно супротности са законом.

Уставни суд може и сам покренути поступак за оцјењивање уставности и законитости.

Члан 256.

Свако коме је повријеђено право коначним или правоснажним појединачним актом, донесеним на основу закона, другог прописа или општег акта органа друштвено-политичке зајед­нице или другог општег акта, који према одлуци Уставног суда није у сагласности са Уставом или није у сагласности односно који је у супротности са законом, има право да тражи од надлежног органа измјену тог појединачног акта.

Предлог за измјену коначног или правоснажног појединачног акта, донесеног на основу закона, другог прописа, општег акта органа друштвено-политичке заједнице и другог општег акта, који према одлуци Уставног суда није у сагласности са Уставом или није у сагласности односно који је у супротности са законом, може се поднијети у року од шест мјесеци од дана објављивања одлуке Уставног суда у републичком службеном листу, ако од достављања појединачног акта до доношења одлуке Уставног суда није протекло више од једне године.

Кад суд правоснажном одлуком одбије да примјени пропис или општи акт органа друштвено-политичке заједнице или други општи акт због његове несагласности са Уставом или због његове несагласности односно супротности са законом, а Уставни суд утврди да таква несагласност односно супротност не постоји, свако коме је повријеђено неко право може захтијевати измјену правоснажне одлуке суда у року од једне године од дана об­јављивања одлуке Уставног суда.

Ако се утврди да се измјеном појединачног акта не могу отклонити посљедице настале усљед примјењивања прописа или другог општег акта који није у сагласности са Уставом или није у сагласности односно који је у супротности са законом, Ус­тавни суд може одредити да се ове посљедице отклоне повраћајем у пређашње стање, накнадом штете или на други начин.

Члан 257.

Државни органи, предузећа и друге организације и заједнице, као и носиоци самоуправних, јавних и других друштвених функција, дужни су Уставном суду, на његов захтјев, давати податке и обавјештења потребна за рад Уставног суда и предузимати, по налогу Уставног стида, радње које су од интереса за вођење поступка.

Члан 258.

Уставни суд доноси одлуке и рјешења већином гласова свих судија Уставног суда.

Судија Уставног суда који издвоји мишљење има право и дужност да га писмено изложи и образложи.

Члан 259.

Уставни суд доноси одлуке, по правилу, на основу јавне расправе.

Члан 260.

Кад је у току поступка закон, други пропис или општи акт органа друштвено-политичке заједнице или други општи акт доведен у склад са Уставом или законом, али нису отклоњене посљедице неуставности, односно незаконитости. Уставни суд може одлуком утврдити да закон, други пропис или општи акт није био у сагласности са Уставом или законом, односно да је био у супротности са законом. Ова одлука Уставног суда има исто правно дејство као одлука којом се утврђује да је закон престао да важи, односно којом се укида и поништава други пропис или општи акт.

Члан 261.

Одлуке Уставног суда су обавезне и извршне.

У случају потребе, извршење одлука Уставног суда обезбјеђује Влада Републике.

Уставни суд може захтијевати да се према одговорном лицу предузму мјере због неизвршења одлуке Уставног суда.

Члан 262.

Одлуке Уставног суда објављују се у републичком службеном листу, као и у службеном гласилу у коме је објављен пропис или општи акт органа друштвено-политичке заједнице, или на начин на који се објављује други општи акт о коме је Уставни суд одлучивао.

Члан 263.

Поступак пред Уставним судом и организацију Уставног суда уређује Уставни суд.

Глава XIV
ВРХОВНИ СУД БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И РЕПУБЛИЧКО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО
[уреди]

Члан 264.

Врховни суд Босне и Херцеговине:

1) утврђује начелне ставове и начелна правна схватања ради јединствене примјене закона у судовима;
2) одлучује о редовним правним средствима против одлука судова и у првостепеном поступку, кад је то законом одређено;
3) одлучује о ванредним правним средствима против правоснажних одлука судова у Републици;
4) одлучује у управном спору, кад је то законом одређено;
5) рјешава у случајевима предвиђеним законом сукоб надлежности између судова;
6) врши друге послове одређене законом.

Врховни суд обавјештава Скупштину Републике о запажањима у праћењу друштвених односа и појава и о остваривању законитости у раду редовних судова.

Члан 265.

Функцију јавног тужилаштва, у оквиру права и дужности Репуб­лике, врши републички јавни тужилац.

Члан 266.

Републички јавни тужилац улаже правна средства за која је овлашћен законом у стварима за које је надлежан Врховни суд и врши друге послове одређене законом.

Глава XV
ДАВАЊЕ СВЕЧАНЕ ИЗЈАВЕ
[уреди]

Члан 267.

Свечану изјаву приликом ступања на дужност дају посланици у Скупштини Републике, чланови Предсједништва Републике, предсједник и чланови Владе Републике, министри и други ре­публички функционери које бира или именује Скупштина Републике, предсједник и судије Уставног суда Босне и Херцеговине, предсједник и судије Врховног суда Босне и Херцеговине и других судова одређених законом.

Чланови Предсједништва Републике, предсједник и чланови Владе Републике и судије Уставног суда Босне и Херцеговине дају свечану изјаву на заједничкој сједници Скупштине Репуб­лике.

Текст свечане изјаве гласи:

Свечано изјављујем да ћу повјерену дужност обављати савјесно, придржавати се Устава и закона, залагати се за људска права и слободе и да ћу у свим приликама штитити интересе Босне и Херцеговине као независне и демократске државе равноправних народа и грађана Босне и Херцеговине и припадника других народа који у њој живе.

Дио четврти
ПРОМЈЕНА УСТАВА РЕПУБЛИКЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
[уреди]

Члан 268.

1. Приједлог да се приступи промјени Устава Републике Босне и Херцеговине могу поднијети: свако вијеће Скупштине Репуб­лике, Предсједништво Републике, Влада Републике и најмање 30 посланика у Скупштини.

О приједлогу да се приступи промјени Устава Републике Босне и Херцеговине одлучује Скупштина на заједничкој сједници Скупштине.

2. Нацрт акта о промјени Устава утврђује Скупштина на за­једничкој сједници Скупштине.

Нацрт акта о промјени Устава Скупштина ставља на јавну расправу.

3. Након проведене јавне расправе о нацрту акта о промјени Устава, Комисија за уставна питања Скупштине утврђује приједлог акта о промјени Устава.

О приједлогу акта одлучује Скупштина на заједничкој сједници Скупштине. Промјена Устава усвојена је ако за њу гласа двије трећине од укупног броја посланика сваког вијећа Скупштине.

4. Акт о проглашењу промјена Устава доноси Скупштина на заједничкој сједници Скупштине.

5. Устав Републике Босне и Херцеговине може се мијењати уставним амандманима или уставним законом.

Дио пети
ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
[уреди]

Члан 269.

Под изразом у Уставу „припадници других народа који живе у Републици“ или „припадници других народа који у њој живе“ по­дразумијевају се народности односно националне мањине у Ре­публици Босни и Херцеговини.

Члан 270.

За спровођење Устава Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине („Службени лист СРБиХ“, бр. 4/74) и обезбјеђење преласка на његово примјењивање донесен је Уставни закон за спровођење Устава Социјалистичке Републике Босне и Херце­говине („Службени лист СРБиХ“, број 4/74).

Члан 271.

Устав Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине ступио је на снагу даном проглашења — 25. фебруара 1974. године.

Члан 272.

Пречишћени текст Устава Републике Босне и Херцеговине обухвата: Устав Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине са Уставним законом за спровођење Устава Социјалистичке Ре­публике Босне и Херцеговине („Службени лист СРБиХ“, број 4/74), Уставни закон о измјени Уставног закона за спровођење Ус­тава Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине („Службени лист СРБиХ“, број 9/76), Уставне амандмане I до IV на Устав Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине („Службени лист СРБиХ“, број 21/76), Уставни закон о измјени Уставног закона за спровођење Устава Социјалистичке Републике Босне и Херце­говине („Службени лист СРБиХ“, број 23/77), Амандмане V-XII на Устав Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине са Ус­тавним законом за спровођење Амандмана V-XI на Устав Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине („Службени лист СРБиХ“, број 21/81), Амандмане XIII-XIX на Устав Социјал­истичке Републике Босне и Херцеговине са Уставним законом за спровођење Амандмана XIII-XVIII на Устав Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине („Службени лист СРБиХ“, број 10/84), Амандмане XX-LVIII на Устав Социјалистичке Репуб­лике Босне и Херцеговине са Уставним законом за спровођење Амандмана XX-LVII на Устав Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине („Службени лист СРБиХ“, број 13/89), Закључак о редакцијским исправкама у тексту Амандмана XX до LVXI на Устав Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине („Службени лист СРБиХ“, број 2/90), Уставни закон о продужењу мандата делегата у скупштинама друштвено-политичких заједница и функционера које скупштине друштвено-политичких заједница бирају или именују („Службени лист СРБиХ“, број 7/90), Амандмане LIX-LXXX на Устав Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине са Уставним законом за спровођење Амандмана LIX-LXXIX на Устав Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине („Службени лист СРБиХ“, број 21/90), Уставни закон о измјенама и допунама Уставног закона за спровођење Амандмана LIX-XXIX на Устав Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине („Службени лист СРБиХ“, број 29/90), Аутентично тумачење чланова 19. до 22. Уставног закона за спровођење амандмана LXXIX на Устав СРБиХ („Службени лист СРБиХ“, број 34/90), Уредбу о измјени назива Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине („Службени лист РБиХ“, број 1/92), Уредбу о укидању досадашњег Републичког штаба територијалне одбране и обра­зовању Штаба Територијалне одбране Републике Босне и Херце­говине („Службени лист РБиХ“, број 1/92), Уредбу са законском снагом о утврђивању привременог грба и заставе Републике Босне и Херцеговине („Службени лист РБиХ“, број 4/92), члан 2. Уредбе са законском снагом о оружаним снагама Републике Босне и Херцеговине („Службени лист РБиХ“, број 4/92), Уредбу са законском снагом о измјени Амандмана LIV на Устав Републике Босне и Херцеговине („Службени лист РБиХ“, број 5/92) и Уредбу са законском снагом о допуни Амандмана LXXIII на Устав Републике Босне и Херцеговине („Службени лист РБиХ“, број 9/92), Уредбу са законском снагом о провођењу одлуке републичког референдума („Службени лист РБиХ“, број 3/93), у којима је означен дан ступања на снагу Устава, ус­тавних амандмана, уставних закона, уредби са законском снагом и њихових појединих одредаба.

Извори[уреди]

  • „Службени лист Републике Босне и Херцеговине“, број 5/93