Усов отиде на сол,
па одоше на Свету Гору,
там девојћа родила дете,
неје га молитвила, неје га крстила,
неје га окупала, неје га дојила, 5
теб’ траже да будеш там',
там да будеш, дар да добијеш,
преко мора да минеш,
да се како морска пена растуриш.
Усту, усове, да те нема! 10
(209)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 124-125. бр. 176.
Кошутић, Владета Р. Чудан миш и змијине кости, КН, бр. 579 (од 24. III 1979)
