Усов бега уз поље. Без вик га одвикаше, без ноге га стигоше, без руке га фатише, без жар га испекоше, 5 без зуби га изедоше, без гушу га глинуше. Остани ми лако сас здравје како јагње на зелену траву.
„Од усов.“ Бајалица настоји да не види оболело место јер се верује да усов, кад га она истера, може у њу да пређе.
