Усов
Усов је зло биће које изазива болест дојке или вимена код стоке. Један део дојке отврдне и пипа се под руком као јаје или „острило“. У неким деловима Македоније ову болест и зову „острило“ (481, с. 384).
У источној Србији, овци коју је „ударил усов“ чврсто вежу уво у које ставе грумен соли, и то на оној страни на којој се налази оболели део вимена (338, с. 135).
Бајач петом десне ноге унатрашке додирне оболело место не гледајући и каже: „Усту, уступи, натраг се врни“! После тога баје наведену басму (бр. 173).
Овај тип бајања је веома распрострањен у источној Србији, а под истим називом се среће и у западној Бугарској (534, с. 414-415; 551, с. 665).
Један од честих мотива је „крађа“ усова, коју врши вук, а „пастирице“ које чувају усова су три девојке (слепа, нема и глува). Овај мотив се среће и у неким другим басмама, а налазимо га и у Бугарској:
Собрале се три девојк'и:
една нема, една глуа, една слепа.
Доҋде вук, однесе усово.
Немета не продумала,
глуата не чула,
слепата не видела.
(с. Кутугерци, 534, с. 415)
У другој бугарској басми усов се помиње као женско биће (тј. усова) и њега растржу два вука близнака (534, с. 414-415).
Басму бр. 165 сам записао у с. Плужини код Сврљига, од Душанке Миленковић (августа 1973. године).
Нису унете басме из следећих извора: 209; 338, с. 67-68, 70-71, 74, 76, 78-80; 377, бр. 23, 24, 38, 210а.
Референце[уреди]
Извор[уреди]
- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 396-397.