Прођох гору, прођох другу и трећу.
Када дођох у четврту борову,
Ал' у гори зелен боре листао,
И под бором постељица мекана,
На постељи моја драга заспала, 5
Не могах је од жалости будити,
Нит' је могох од радости љубити,
Већ се стадох вишњем Богу молити:
"Дај ми, Боже, вијар вјетар од мора.
"Да одбије један лнстак од бора, 10
"Да он падне мојој драгој на лице."
Бог ми даде вијар вјетар од мора,
Те отпаде један листак од бора,
И он паде мојој драгој на лрице,
Пробуди се моја мила и драга, 15
Љубисмо се и грлисмо до зоре;
Нит' је знала моја мајка, ни њена,
Осим једно ведро небо над нама,
И мекана постељица под нама.
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 347-348.
