Лиепом Иви утекла дјевојка
Прву ноћцу из мека јатака.
Како га је санак преварио,
Трећу се је ноћцу пробудио,
Пробуди се челебија Иво 5
Ал’ му нема у јатаку драге.
Соколачку гору прелетио,
На шурина врата долетио:
„Моје шуре отворте ми врата,
Ноћас ми је утекла дјевојка.“ 10
Шуре Иви тихо говорио:
""Не спава се кад се има драга,
Већ се спава, кад се коси трава.““