Усамљен цвет
| Усамљен цвет Писац: Исидор Ћирић |
У кутићу цветног врста
Мали цветак самац стоји,
Нит’ му когод неге даје,
Ретка кап га ретко поји.
Ал’ се цветак разавио,
Дивно мири, дивно цвета,
Цвета оном небу плавом,
Што једнако жеље срета.
Кад заструји тиха киша,
Прима цветак благе даре,
А кад сунце опет сијне, —
Да му видиш лица жаре!
Све мирисе небу шаље,
Свет ни једног не окуси;
Таки тамјан племенити
Богу пале свети дуси!
Извор[уреди]
1865. Вила, лист за забаву, књижевност и науку. Година прва, број 27, стр. 333.
|