[Урок уријече]
Урок уријече,
а урочица одријече.
Урок сједи на прагу,
а урочица под прагом.
Урок скочи, 5
урочицу спрчи;
(Стеваније), рабе се божије, не дотрчи.
Одлаз'те, уроци немили,
одлаз’те, уроци несретни,
одлаз’те од (Стеваније), рабе божије, 10
одлаз’те, заклињем вас ’Ристом
и часнијем крстом!
Два урока потекоше,
три анђела претекоше;
они мислише, да ће (Стеванији), раби божијој, 15
нешто бити.
Даде господ бого:
не бијаде ништа,
нег’ остаде здрава,
ка’ и од своје мајке кад је пала. 20
Излаз’те, заклињем вас небеском висином,
излаз’те, заклињем вас земаљском ширином!
Излаз’те из очију, из ушију,
из косјерица, из рамена,
из леђа, из прегиби, из пете; 25
одлаз’те по свијетку,
кано ’чела по цвијетку;
ка’ вијори по гори,
ка’ муње по води,
ка’ жарко сунце и мјесече 30
и по гори и по води.
Ој, мили боже,
без тебе се не може!
На свијету трога нема,
на мору моста, 35
ни у камену мозга,
ни на гаврану биљега,
ни на (Стеванији), раби божијој, урока.
(10, с. 357-358)
