Урок иде путем,
носи тикву,
тиква паде:
уроци полетеше
као ветар по гори, 5
као роса по трави,
измерише небеске висине
и морске дубине,
одоше далеко,
где жарко сунце не оија, 10
где оро не пева,
где кока не квоче,
где крава не риче,
где овца не блеји,
где данак не јечи, 15
где секира не звечи,
где наћава нема,
где се бог не моли,
где свог семена не сеје,
ни на мокру моста, 20
ни на камену мозга,
ни у ћени друга,
ни у тикви суда,
ни у певцу струње,
ни у магарцу перјал, 25
ни у вуку звона,
ни у вучици рога,
ни у Радовану урока.
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Народна књижевност Срба на Косову - Говорне народне творевине, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980., стр. 64-65.