Уранила Хасанагиница,
уранила у зелену башчу
да залијева шарено цвијеће.
Соко паде на струк фислиђена,
окнивених ногу до кољена, 5
позлаћених крила до рамена,
над очима круна од бисера.
Питала га Хасанагиница:
— Оклен јеси, сив зелен соколе?
— Дворио сам бега Али-бега. 10
У њег’ бјеше три шћери дјевојке:
једна кније ноге до кољена,
друга злати крила до рамена,
трећа ниже круну од бисера!
Тако су ме оне миловале. 15
Једном бјесмо рано уранили,
полетише птице јарабице.
Спреми мене беже Али-беже
да ухватим птицу јаребицу.
Не даде се мени ухватити. 20
Расрди се мој Али-бег на ме
па отјера сив зелен сокола,
па ја падох на струк фислиђена.
Ухвати га Хасанагиница,
однесе га своме Хасан-аги. 25
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 755.
