Уз пут расла перуника плава,
Уз пут расла, низ пут опадала,
Крај ње иду Павлови сватови;
Сташе свати перунику брати,
А Паво ће љубу сјетовати: 5
„Љубо моја, рана ружо моја,
Кад будемо близу бијела двора,
Пред нас ће се ишетати мајка,
Износиће у кондеру вина,
Ти га примај - а пити га немој, 10
До л га даји дјеверу до себе
Дјевер знаде - дјевер пити неће!
Он ће дати куму вјенчаноме,
Кум наздравља прикумку до себе -
Коњ се мину, а винце се лину, 15
Капца паде на врана коњица
Капца паде, коњиц се распаде!
Ал говори Павле ђувегија:
„Видиш Боже, чујете ли људи!
Ово мени десета дјевојка - 20
Девет их је отровала мајка,
Десету је коњиц замијенио.”
Референце
Напомене
Уз збирку Милана Обрадовића:
Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. АСАНУ 25-2 бр. XXXXVII (42)
Антологија српске народне лирско-епске поезије Војне Крајине, Изабрала, приредила и предговор написала Славица Гароња - Радованац, Стручна књига, Београд, 2000, стр. 189.
Српске народне пјесме из Западне Славоније, приредила: Славица Гароња -Радованац,Топуско; Нови Сад: Српско културно друштво "Сава Мркаљ"; Книн; Београд: Информативна агенција Искра, 1995., стр. 74.
