Уз друм иде убава девојћа,
по њу иде момак беђендија,
па пристиже убаву девојћу,
па увати убаву девојћу
и метну је шарцу на грбину. 5
Уврза ју сас девет колана,
па ју љуби, па ју целивује,
па ју води љуба да му буде.
Таг упита убаву девојћу:
„Да ми кажеш од куга си рода, 10
кад ја не знам за твоје порекло."
„Мајку звали Анка Огњеванка,
оца звали Дамњанов Еленко.
Имала сам до два мила брата,
једнога ми чума уморила, 15
другога ми Турци заробили."
„Да га видиш, да л’ би га познала?“
„Да га видим, баш би га познала.
Кад смо бити деца у колевку,
дзврче ивер, у веџу га уби, 20
над веџу му крива прнга стоји.“
„Да га видиш, да л’ би га познала?“
Капу диже, она га познаде.
„Мили брале, где си ме повео?“
„Опрос’, боже, свакакви гре’ови, 25
брат сестрицу у милости љуби.“
„Мили брале, где си ме повео?“
„Мила сестро, далек сам те завел,
чу те водим царица да будеш.“
Певач, место записа и напомена
Песму казивала Рада Гроздановић. Песму записао Јакша Динић.
Референце
Извор
Народне песме из Доње Каменице. Песме записао Јакша Динић. 19/1979, бр. 1, стр. 81.
