Узпут расла перуника трава
Куд пролазе Павлови сватови.
Сви сватови перунику беру,
А не бере Павле ђувегија,
Већ се шеће са драгуном својом; 5
Па говори Павле ђувегија:
„Немојте ми, браћо, замјерити,
Ово ми је девета дјевојка,
Осам ми је отровала мајка,
И Ружу ће, жалосна јој мајка.“ 10
Лјепо Ружу шјетовала мајка:
„Када будеш свекрви на врата,
Изиће ти свекрва на врата,
Изн’јеће ти једну чашу вина,
Немој пити оне чаше вина, 5
Већ је подај ђеверу до себе.“
Кад јој ђевер попи чашу вина,
Чашу даде, мртав земљи паде.
Онда Ружа код Павла остаде.
