Расло смиље покрај сињег' мора,
А босиље вром Велебита,
Смијало се смиље на босиље,
Кано гора на светога Ђурђа.
Јунак Марко ни на кога нема! 5
Нег' се Марку уздише и др'jема. -
Марко шеће од града до града,
И он тражи од јаблана лада.
Он не може ниђе наћи лада;
Већем нешто више Сарајева. 10
Под њим сједи удовица млада,
На крилу јој лијепа ђевојка.
Мисли Марко мисли свакојаке:
Би-л љубио младу? ал' ђевојку?
Све је мисли на једну смислио: 15
Па он сједе у дебелу ладу,
Те он љуби удовицу младу.
Кад то виђе лијепа ћевојка,
Љуто цвили, паке кунијаше:
Сарајево, огњем погорело! 20
У теби се удовице љубе,
А не љубе лијепе ђевојке.
Ал' говори Краљевићу Марко:
Не будaли лијепа ћевојко!
Волим злату за мало дерату... 25
Него сребру изнова ковату. -
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 196-197.
