Удаје мајка дјевојку

Извор: Викизворник


Удаје мајка дјевојку

Удаје мајка дјевојку,
Јединицу Анђелку,
За Јову млада драгана;
Удаје мајка дјевојку,
Своју л’јепу Анђелку. 5
У двору су сватови,
А пред двором атови.
Али је мајка жалосна —
Девет је шћери имала,
Сви’ девет мајка спремала, 10
Сватови све су водили,
Ал’ двору не доводили,
Јербо су оне урочне,
Урок их путем са’рани,
Старицу мајку уцвјели. 15
Десету сада удаје.
Јови је младоме даје.
Ал’ да јој жива остане,
Цркве је сребром дарила,
Дв’је нове цркве градила, 20
Три моста нова зидала.
Јово јој Мару одведе
И своме двору доведе.
С њоме је дуго живио,
Пород је с њом изродио, 25
Девет лиепи’ синова
И четир’ бјеле дјевојке.
Мара је мајку тјешила:
„Сестре су моје код Бога,
У рај у горе виш’ неба. 30
А мјесго девет сестара,
Имадем девет сокола
И четир бјела лабуда;
Имадем девет синова
И четир шћери лијепе, 35
У лицу бјеле, румене.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Напомена[уреди]

  • Даница, IX, 20. V 1868. 14, 372.
  • Народне песме босанске, бр. 42.
  • (У овој песми јединица се прво зове Анђелка, а затим Мара. Очито је певач име са почетка песме, у току извођења, заборанио, а приређивач је оставио онако како је било забележено).

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Карановић, Зоја, Народне песме у Даници, Нови Сад: Матица српска; Београд: Институт за књижевност и уметност, 1990., стр. 171-172.