Удала се лијепа Мара,
Преко мора, за Јакова.
Сав је пород породила,
Није мајке поодила.
Ал говори лијепа Мара: 5
„Бога ј теби, млад Јакове!
Сав сам пород породила,
Нијесам мајке поодила!”
Ал говори млад Јакове:
„Нећеш мајке поодити, 10
Док не роди врба грожђем,
Суви јавор јабукама!
Ал је Мара мудра била,
Врбу грожђем накитила,
Суви јавор јабукама. 15
Па говори лијепа Мара:
„Бога ј теби млад Јакове!
Идем мајку поодити -
Уродила врба грожђем,
Суви јавор јабукама. 20
Ал говори млад Јакове:
„Иди мајку ти пооди,
Ал се натраг брзо врати!”
Кад је дошла лијепа Мара,
До конака, до првога, 25
Стиже Мару бијела књига:
„Врат се натраг лијепа Маро,
До дви ћери на умору!”
На то Мара и не пази.
Кад је дошла лијепа Мара, 30
До конака, до другога,
Стиже Мару бјела књига:
„Врат ’се натраг лијепа Маро
До два сина на умору!”
На то Мара и не пази. 35
Кад је дошла лијепа Мара,
До конака, до трећега,
Стиже Мару бјела књига:
„Врат се натраг лијепа Маро,
Млад Јакове не умору!” 40
Ал се врати лијепа Мара!
Кад је дошла бијелу двору,
До дви ћери везак везу,
До два сина књигу штију[1],
Млад Јакове вино пије, 45
Вино пије, на њ се смије!
Антологија српске народне лирско-епске поезије Војне Крајине, Изабрала, приредила и предговор написала Славица Гароња - Радованац, Стручна књига, Београд, 2000, стр. 222-223.
Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 236-237.
