Читај драги писмо хладно,
Како ти га пишем јадно,
Нис ја никад о том снила,
Да ја неби твоја била;
Све су криви родитељи 5
Прекинуше жељу вољи,
Не смудрише ча је боље,
Неудају ме по вољи;
Већ ми дају стара врага,
Зач он има дости злата, 10
Ча ће мени злато сухо,
Кад је ва њем срце глухо.
Плачно шећем до језера,
Косом вадим златна пера
На студен је камен мећем 15
Окол' њега плачно шећем,
Кади ми ка суза пане
Од врућине трава сахне,
Казат ћу ти сву истину:
Од истока до запада, 20
Не могу те наћи сада,
Нећу другом приволити,
Вавик желим твоја бити.
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 171-172.
