[Убаво Јане по двор шетало]
Убаво Јане по двор шетало,
по двор шетало, очи метало,
очи метало, слузе ронило,
слузе ронило, слунце молило:
„Ој слунце, слунце, јасно слунченце, 5
високо стојиш, долеко грејеш!
Да л’ си грејало у моје село,
у моје село, у моја мала,
у моја мала, у моји двори,
у моји двори, у моја кућа? 10
Да л’ си видело мојега татка,
мојега татка и моју мајку?“
Слунце на Јане тио говори:
„Такој ми бога, убаво Јане,
високо стојим, долеко грејем! 15
Ја сам грејало у твоје село,
у твоје село, у твоја мала,
у твоја мала, у твоји двори,
у твоји двори, у твоја кућа.
Ја сам видело твојега татка, 20
твојега татка и твоју мајку.
Татко ти седла коња дорију,
мајка ти кити узде сребрне;
та да ти дођев тебе на гости.“
Да ми бласовеш, убаво Јане, 25
убаво Јане по двор шетало!
