Туђинче (драмолет у једном чину)/1
Мала сеоска кућа, на којој су врата широм отворена. Пред кућом ниска клупа, а иза куће поломљена кола и стог шаше. Према кући трап покривен земљом, вратима окренут кући. Двориште је ограђено врљикама, иза којих се види сеоски пут.
I
МЛАДЕН (Стар сељак, чисто одевен. Он слази путем, па се уставља на вратницама): Босо, о, Босо!
БОСА (Из куће): Чујем!
МЛАДЕН: Изађидер!
БОСА (Јавља се на кућним вратима, млада и наочита жена): Ево ме, ’ча-Младене!
МЛАДЕН: Ја пођо’ на станицу.
БОСА: Ако, баш ти хвала!
МЛАДЕН: Само, ако ће доћи?
БОСА: Доћи ће, кмет ми јутрос рече.
МЛАДЕН: Ама он рече и за јуче и за прекјуче. Данас трећи дан како слазим.
БОСА (Поуздано): Данас ће доћи!
МЛАДЕН: Може и доћи!
БОСА: Срце ми казује.
МЛАДЕН: Колико реда ради, да те поканим; ал’ знам већ, нећеш на станицу?
БОСА: Не знам! Шта ти велиш: како ме ти учиш?
МЛАДЕН: Па... како да ти кажем...
БОСА: Хтела бих ја! Зар после четири године човек ми се враћа из војске, а ја да га не дочекам? Срамота од света! Помела сам рано јутрос и преставила, и опремила се, па кад дође време а ја тако... не знам. А тако и јуче и прекјуче.
МЛАДЕН: Јес’ некако...
БОСА: Велим, боље овде, боље да останем. Бојим се биђе тамо света, а не знам...
МЛАДЕН: Готово остани!
БОСА: Ако баш замери, а ти му реци: за послом је, није могла кућу да остави, тако нешто. Умећеш ти, 'ча Младене? (Чује се из даљине звиждање локомотиве).
МЛАДЕН: Ене! Је л’ звизну?
БОСА: Јес’!
МЛАДЕН: Е да пођем ја!
БОСА: Пожури, тако ти Бога, да га не предусретне ко други те да му што каже. Знаш како сам те молила!
МЛАДЕН: Не брини ти! (Оде).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|