Туђа мука, вражја мука

Била је једне године куга у некаквоме селу, а у једној кући живјело седам брата, међу којијема је био најстарији про мјере лаком, па чује да се окужио његов комшија, и замоли га да би дошао у кућу му говорећи да су му се сва браћа окужила на да се прије смрти с њима види и опрости. Комшија промисли да је истина, на пољуби се са свим шест брата, говорећи један другоме: опрости ме, а и ти да си проштен. Али браћа, пошто чују да је они већ окужен и да су се и они окужили, почну га проклињати, а брат им испред куће завиче: није среће кад једноме човјеку од седмине не остане. Повиче ђаво с куће: еј друже! евалај ти, али знади да ће бити оно моје седам дијелова пошто ти браћа помру, а ако право не подијелиш и твој ће седми мој бити.

Извор

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 10.