Турчин девојче врзано води,
Провеја га је кроз Ново Село,
Врзаја га је за бело грло,
За бело грло с белу мараму.
Туј искочиле Новосељанке, 5
Све искочиле, све говориле:
„Турчине, море, пушти девојче!“
— Нећу га пуштам да знам да умре,
Варало ме је три годин дана,
Узело ми је три оке злато, 10
Две оке сребро, три низе ђердан!
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 159-160.
