Турчин девојче врзано води,
Врзаја га је за бело грло,
За бело грло с белу мараму,
Водија га је кроз Ново Село.
Туј искочиле Новоселанке, 5
Све искочиле, све говориле:
Турчине, море, пуштај девојче!
„Пуштија би га, младос ми моја,
Лагало ме је до три године,
Узело ми је три оке сребро!“ 10
Напомена
Свадбена и седељачка песма, певала Младена Денић, В. Копашница.
Референце
Извор
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 160.
