Турчин девојче врзано води,
Врзаја га је с белу марадгу,
С белу мараму, за бело грло,
Па ми га води кроз Ново Село.
Све искочише Новосељанке, 5
Све искочише, све говорише:
„Турчине, аго, пушти девојче!“
— Нећу га пуштам, варало ме је,
Варало ме је, бакшиш ми дало,
Бакшиш ми дало, свилени пешкир! 10
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 159.
