* * *
Турци и напојница Марка Краљевића
Рано рани Краљевићу Марко,
Пак дозивље стару мајку своју:
”Устани се, стара мајко моја!
Кувај мени ситну брашеницу,
Ја ћу поћи граду Љубушкому.” 5
Старица га послушала мајка,
Кувала му ситну брашеницу,
Ходе Марко граду Љубушкоме.
Одмах Марко иђе у Механу
И налази тридесет Турака, 10
Пак је њима Марко бесидио:
”Саламалећ, Турци Љубушчани!”
” ”Да си здраво, Краљевићу Марко!” ”
А вели им Краљевићу Марко:
”Плат’те вино, Турци крајишници!” 15
А веле му Турци крајишници:
”Крчмарице, додај Марку вина!”
Пије вино Краљевићу Марко,
Не пије га чашом ни букаром,
Већ бигунцем од тридесет ока: 20
Један попи, ни брка не стопи,
Други попи, једва брка стопи,
Трећи попи, једва се понапи.
Турци муче, не говоре ништа,
Већ погледа један на другога. 25
Пак је њима Марко бесидио:
”Дајте, Турци, напун’те ми лулу!”
Кад то виде Турци Љубушћани,
Сви по реду кесе повадише,
Једва Марку лулу напунише. 30
А када је прстом притиснуо,
Не бијаше луле половица.
А вели им краљевићу Марко:
”Рђашине, Турци Љубушчани!
Напун’те ми ту лулу духана.” 35
А вели му мали буљумбаша:
”Не би ли те ђавли напунили,
Камо ли би тридесет Турака!
Штогод има у цара духана,
Попушио би за недиљу дана.” 40
То је Марку мало жао било,
Удари га женском заушницом.
Како га је лако ударио,
Црном га је земљом саставио.
Павлиновић Миховио, I, бр. 14
из Далмацје
|
|
Напомена
Оварао 62 пристати и пјеаме: у Будтсављерида бр. 18.; у остариити боа. кленка св. XИИИ. бр. а.; у Остојида л. бр. 66.; у Павлинорлћ* И. бр. 16. И у Плетикосића бр. &.
У Буд)8ављеви(5а (из Горњо Крајино у Хрратакој; ри. 65) Марко со з.и веЦером наамиј«. Стара га рнајка пита, зажто се наамијао. а он припориједа, како је иа фтарЦеве тобнице итвадио карфиеву обуду и ударио Турц по ћцлавој глави.
нПучц њему глава на Цетверо,
А ја 8У0, пак се наамтјао:
- ,Мој Турино, слаб© ти ни главе!
Ја се фталиииј, теби о£и ака6у.--Други Турд из горицц ви6у:
,Краљевиду, гадне ли 81 фтаие!-
Уоатавини бос. клерика(из Боане; 8т. 36)удара Марко Араптна руњавиоом торборн и у торби карчовора обудора.
У Остојиђа (:з Боровине код Брцла Долњиб у котару макартком у Далраацији — о«л Матка Суничида) гласи пјесмица овако:
Био Марко лулу запаиио,
Па w. Марко на ноге скоЦио,
Па узео лито 1 зобмцу,
Да 6т Марко карцу наУкнути,
Натакоути аито и зобнлцу. >
На Марка су Турд налцтили.
На то ае Је Марко наљутио,
Па удари 6еУри бадјјц,
Удрио их житора и зобниоотн.
Како их је ласно ударио,
Сва чцтири земљи полотио.
Извор
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.
